Свети Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења, рођен у јулу 826. године, умро 14. фебруара 869. у Риму) и Методије (рођен између 816. и 820., умро 6. априла 885. године), обојица су рођена у Солуну. Познати су и као Света браћа и словенски апостоли. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповједник (друнгар). Најранију младост провели су у Солуну који је у то вријеме посве окружен Словенима. Методије постаје управник једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, одгојен на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија постављен за библиотекара Хагије Софије (цркве свете Софије) у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.
Године 851. Ћирило је члан византијског посланства арапском калифу у Самари, а 856. у доба политичких и црквених трзавица Методије напушта свој положај архонта и повлачи се у манастир на Олимпу у Малој Азији. Мало касније за њим долази и Ћирило. Али по налогу византијског цара Михаила III, 860. оба брата одлазе као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији. Непосредно након повратка из Русије ангажовани су за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручјима простране Растислављеве државе ширили су хрићшћанство већ од почетка а франачки свештеници из регенсбуршке и пасаунске дијецезе. Растислав бојећи се њиховог политичког утицаја тражи у Византији ослонац против цара Лувига Немачког, испод чије се власти огорченом борбом истргао. Растисављева концепција ишла је за тим да самостална моравска црква с домаћим клером и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.
Византија донекле удовољава Растислављевој жељи и шаље му Ћирила и Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремили; Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детинства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај су начин створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа крећу на пут и стижу 864. кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио, али успјех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазивају реакцију латинског клера. Против словенских мисионара почиње подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
Након трогодишњег боравка у Моравској браћа полазе на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика полазе у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим "тројезичњацима". Одатле не крећу за Цариград, гдје је уморен цар Михаочп, а власт преузео Василије I Македонац, већ одлазе у Рим. Папа Хадријан види у словенским мисионарима добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена те их прима свечано. У Риму се Ћирило разболео и ускоро умире у Риму (сахрањен је у цкрви св. Клемента, где је и данас сачуван његов гроб). Хадријан је одобрио словенску службу, а Методија је послао 869. кнезу Коцељу, чак га приликом његовог другог боравка у Риму посветио за панонског архиепископа. Тиме је западни Илирик требао да буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и подвргнут директно Риму.
Чим је Методије дошао у Панонију латински свештеници нападају га као јеретика, а када је стигао у Моравску (гдје је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез Славопук) локални бискупи позивају Методија на свој синод, осуђују га и бацају у тамницу, где је остао 2,5 године. Године 873. Методије је на папин налог пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност те се словенско богослужење све више ширило по Моравској подигнута је против њега оптужница у Риму. Методије је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској потврдио је словенско богослужље булом Марљивост твоја (Industriae tuae) из 880. године. Исто је учинио и 882. цариградски патријарх Фотије.
Методије преводи у Моравској на словенски језик Библију. Након његове смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Сватоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих продани су у ропство, а неки су се успјели склонити у Бугарску, Македонију, Рашку и приморска Хрватска где су наставили свој рад. Преводом литургијских и библијских књига ударили су Ћирило и Методије темеље словенској писмености.
