У среду 31. децембра када света црква слави Светог мученика Севастијана, Светог Модеста и друге с њим.

Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Белошевцу. Преосвећеном владици су саслуживали протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј- ставрофор Живота Марковић, протојереј Љубомир Радић, протонамесник Саша Огњановић и ђакон Немања Стојковић.

Овогодишња прослава бадње вечери у Барајеву, започета је у 17 часова, у храму Преноса моштију светог Николаја у Средњем Крају. Вечерње богослужење је служио Архијерејски намесник бељанички и парох барајевски протојереј ставрофор Видо Милић. У току богослужења изнета је икона Рођења Господњег, после чега је народ приступио целивању и помазивању. По устаљеној традицији, после службе деци су подељене бомбоне, а затим се приступило освећењу бадњака и његовом полагања у ватру. Прослава бадње вечери настављена је уз предиван ватромет, послужењем народа куваним вином, чајем и ракијом и уз песму Горана Марковића и музику Драгана Барајевца.

БАДЊИ ДАН

Православна црква данас слави рођење Сина Божијег, Његов долазак у свет, Његово рођење у телу. Рођење Господа Исуса Христа је свеопшта, свечовечанска радост. Његовом рођењу радују се и небо и земља, радују се на небу анђели Божији.

Сабрана око Трпезе Господње, око Тела и Крви Господње, Црква је данас на Бадњи дан, у Саборном храму, славила Новорђеног Богомладенца и свето име Његово. Са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом који је предводио ово евхаристијско славље, саслуживало је братство Саборног храма.

Последња недеља пред Рођење Христово посвећена је Светим оцима Старог завета, тј. Христовим прецима по телу. Старозаветни оци добили су тај назив захваљујући физичком (телесном) очинству, јер су у питању Христови преци по телу, преко Јосифа и Марије, поменути у Његовом родослову код Матеја и код Луке. У старозаветне праведнике спадају: патријарси, цареви, пророци, првосвештеници, побожне жене и сви који су раније живели са вером долазећег Месију – Христа Спаситеља.

Дана 6. јануара 2015. године, на Бадње вече звоно са месног храма Св. бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Азањи окупило је велики број верника који су присуствовали Св. богослужењу и паљењу Бадњака. Међу присутнима је био и велики број школске деце.

Сутрадан, на дан најрадоснијег празника, Рождества Христовог, прослављање је настављено Св. Литургијом у храму, а потом у просторијама азањске школе. Чак ни велика хладноћа није спречила велики број деце да узме учешће у Св. Литургији, коју су служили протојереј – ставрофор Драгиша Јелић и јереј Дејан Ненадовић. Свето Богослужење је улепшало умилно појање чланова Дечијег црквеног хора Св. Врачеви под руководством свог вероучитеља. Након Свете Литургије, ученици, наставници и велики број верника је посетио и нашу школу.

Ј О В А Н

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

У навечерје празника Светог Игњатија Богоносца и свог заштитника, 01. јануара 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије служио је празнично бденије у параклису при Саборном храму Свете Тројице у Врању, посвећеном овом Божијем угоднику и светитељу.

Празничну радост и прославу Крсне славе, увеличало је присуство Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија и Преосвећених Епископа: бачког Г. Иринеја, шумадијског Г. Јована, браничевског Г. Игњатија, брегалничког и мјестобљуститеља битољског Г. Марка и крушевачког Г. Давида.