У петак, 1. априла, четврте недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Вазнесења Господњег у Голобоку, уз саслуживање монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

ПОНЕДЕЉАК (5. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич. 15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

На празник Св. Кирила Јерусалимског, 31. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован служио је Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у храму Св. Тројице у Трстенику. На Светој Литургији саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Спасојевић, протојереј-ставрофор Милосав Егерић, протојереј Марјан Вујовић, ђакон Иван Гашић и ђакон Перица Стојић.

У среду четврте недеље Великог Поста, 30. марта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму посвећеном Успенију Пресвете Богородице у Саранову.

Пре богослужења је одржана исповест свештенства рачанског намесништва при чему је исповедник био протојереј-ставрофор Милан Борота.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Друга половина 19. века је била буран период у историји западне Европе. Социјални немири и захтеви појединих покрета, посебно радничких, убрзано су мењали западна друштва, указујући на нарасле друштвене неправде, залажући се на различите начине и различитим, па и револуционарним, средствима за већу праведност у друштву и решавање тада горућег “радничког питања”. У свим тим догађајима Римокатоличка црква се није могла наћи по страни. Напротив, она је имала врло активну улогу и јасан став у вези са настанком идеје социјализма у том периоду. По мишљењу Ж. Мардешића, то је био трећи изазов и треће сучељавање Римокатоличке цркве са модернитетом. Ова, за нашу тему корисна анализа, тумачи крупне историјске догађаје у западној Европи и учешће и реакцију Римокатоличке цркве на њих на оригиналан начин[1].

На дан светих мученика Агапија и Плисија, 28. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован, служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преображења Господњег у Брусу, уз саслужење четири свештеника и три ђакона.

Свештенство Архијерејског намесништва жупског исповедао је архимандрит Алексеј, игуман манастира Светог Луке у Бошњану.

Часни крст као символ и знак Христа

Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.

Свети Оци често упоређују Велики пост са путовањем изабраног народа четрдесет година кроз пустињу. Знамо из Библије да је, за време овога путовања, Бог чинио чуда, да би свој народ сачувао од очаја и да би му открио свој крајњи план. По аналогији, свети Оци дају исти тип објашњења и за четрдесет дана Великог поста. Иако је његов крајњи циљ Пасха, обећана земља Царства Божијег, на крају сваке недеље Велики пост има специјални “застој” - очекивање тог циља. То су два “евхаристична” дана - субота и недеља, који имају посебан значај у духовном путовању Великог поста.

У петак, 25. марта 2011. године, треће недеље Великог поста, када наша Света мајка Црква прославља преподобног Симеона Новог Богослова и Светог Григорија Двојеслова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини.

Литургијском сабрању је предходила Света Тајна исповести свештенства беличког намесништва. Исповедник је, по благослову Епископа, био високопреподобни архимандрит Евтимије, игуман манастира Јошанице.