Чланци поређани по датуму: субота, 17 децембар 2011

Вилијам Шнидевинд: Како је Библија постала књигаУправо је из штампе изашла књига Како је Библија постала књига, аутора Вилијама Шнидевинда. Реч је о врсном делу које се бави настанком Библије, прецизније речено разумевањем разлога због којих је Библија написана, да би касније постала Свето Писмо (стр. 14). Проблематика везана за настанак и формирање канона свештених књига Старог и Новог Завета је нешто што је одувек занимало нашу јавност, тако да смо коначно добили дело које ће сваком знатижељном читаоцу појаснити ствари везане за формирање свештених списа, а у исто време и развејати нека погрешна мишљења и митове који преовлађују у широј јавности.

 

Свети Григорије НискиСВЕ ЈЕ ЛЕПОТИ ПРИЧАСНО

(Из Велике Катихезе)

Следећи доказ су нам предали наши Оци и он није само нека митска прича, већ прича која природно побуђује нашу веру. Постоје два начина разумевања весцеле постојеће твари: оно које се односи на ум и оно које се односи на чула, и поред њих нема ничега другог што може да се открије у природи постојећег, а што превазилази ову поделу. Даље, између ова два света се налази велики међупростор, тако да чувствено не обухвата особине умног, нити оно укључује особине својствене чувственом, већ сваки од њих добија свој формални карактер од њима супротних особина.

ВЕРА ЈЕ БЛАГОЧЕСТИВИ ЖИВОТНа дан Св. цара Уроша и Св. Јоаникија Девичког, 15. децембра 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован, служио је у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу Свету Архијерејску литургију уз саслужење братства Светотројичког храма.

Владика је подсетио верне да ми припадамо роду ове двојице Светитеља Срба које Црква прославља, али да треба да знамо да Бог не гледа ко је ко по имену или боји коже, те да чуда на гробу Св. Јоаникија Девичког доносе излечења чак и Шиптарима, чиме их Бог призива познању да зло добра донети не може. Црква се моли и за незнабошце и за безбожнике, а литургију служи само за Православне. Код нас Православних вера је неодвојиви део литургије, а побожност народа нешто што из ње извире.

СЛАВА КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ КАРАЂОРЂЕВИЋЊихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина јуче су у Краљевском двору у Београду прославили крсну славу - Светог Андреја Првозваног.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, у Дворској капели Светог Андреја Првозваног Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г. Лаврентије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, протојереја-ставрофора др Владана Перишића, доцента богословског факултета СПЦ, презвитера Небојше Тополића, службеник Кабинета Његове Светости Патријарха српског, протођакона Стевана Рапајића, секретара Црквеног суда, ђакона Ивана Гашића, као и ђакона Николе Јаничића. На Светој Архијерејској Литургији је певао хор Мојсије Петровић којим је руководио г. Никола Поп-Михајлов.

ЛИТУРГИЈСКА РАДОСТ УЧЕНИКА ОШ “ЂУРА ЈАКШИЋ” У САБОРНОЈ ЦРКВИУ недељу, 11. децембра / 28. новембра, на дан св. преподобног мученика Стефана, а друге недеље Божићног поста, у препуном Саборном Светоуспенском храму, Свету Литургију служило је свештенство Саборне цркве. Беседу и тумачење на прочитано јеванђеље (Лк. 12, 16-21) изнео је отац Дејан Лукић, који је окупљене подсетио да треба да се богатимо Богом, а не као неразумни богаташ из Христове приче да грабимо пропадљиво благо.

ЦАРСТВО БОЖИЈЕ ЈЕ ТУ У НАМА!Храм Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром и овог понедељка, на дан светог мученика Парамона (12. децембар /29. новембар), био је место на коме се верни народ окупио око свог Архипастира, Епископа шумадијског Јована, који је, уз саслуживање братства овог светог храма, предводио литургијске сабрање.

СЛАВА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРАНа дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано je прославиo своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служeнo jе свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече.