
Administrator
СЛАВА СТАРЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ
Стара Црква кнеза Милоша у Крагујевцу једна од првих грађевина подигнутих у обновљеној српској држави, посвећена је Силаску Светог Дуга на апостоле.
Другог дана Духова 8. јуна 2009. године на дан храмовне славе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију на отвореном у порти Старе цркве, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва и присуства великог броја Крагујевчана, на челу са градоначелником града Крагујевца господином Верољубом Стевановићем.
НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ – ДИВАН ЈЕ БОГ У СВЕТИМА СВОЈИМ
НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ''ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ'' (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)
ХИМНОГРАФИЈА ПЕДЕСЕТНИЦЕ
ДУХ СВЕТИ БЕШЕ У ОЦУ, СЛАВЉЕН СА СИНОМ
Сину у Оцу са Светим Духом.
Јер Отац ван времена роди Сина,
вечна са њим и са њим на престолу.
И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином.
Једна је сила, једно биће, једно божанство.
Клањамо се пред њим и велимо сви:
свети Боже који све сагради
кроз Сина делањем Светог Духа;
свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;
Свети бесмртни, Душе Утешитељу,
који исходиш од Оца и у Сину почиваш.
Стихира Лава Господара
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ
На дан Педесетнице, или Силаска Светог Духа на апостоле, Дух Свети је сишао у облику огњених језика, и то педесети дан од Васкрсења Христовог. Наиме, док су апостоли били сабрани на молитви у Јерусалиму, налет силовитог ветра је ушао у кућу у којој су били апостоли и Дух Свети је испунио сваког од њих, дајући им моћ да говоре на свим језицима света и да их разумеју сви људи.
ЗАДУШНИЦЕ У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ
Сам појам Цркве као заједнице верних, која се састоји не само од живих (по људском поимању) него и од уснулих њених чланова, као и вера у загробни живот, и у васкрсење мртвих, имали су као нужну последицу приношење молитава за „блажени покој“, оних који су у Христу уснули. При вршењу помена и молитава за умрле, Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога и за све људе, „молите се Богу једни за друге“ (Јк 5,16). Црква се на свакој Литургији сећа упокојених хришћана.
ПЕДЕСЕТНИЦА
„ЈА ЋУ УМОЛИТИ ОЦА, И ДАЋЕ ВАМ ДРУГОГ УТЕШИТЕЉА, ДА ПРЕБИВА С ВАМА ЗАУВЕК, ДУХА ИСТИНЕ... “
КОНЦЕРТ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ У КРАГУЈЕВЦУ
У Саборној цркви у Крагујевцу у четвртак 04. јуна 2009. године, у оквиру делатности Духовног центра Саборне цркве, уприличена је нарочита духовна свечаност, наступао је хор цркве Лазарице “Св. Кнез Лазар” из Крушевца и одржао концерт духовне музике.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА
У Виноградима, 05. јуна 2009. на оданије Вазнесења, празничну атмосферу је употпунила Света архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење братства храма Свете Петке. Тог Богом дарованог дана вођени својим Епископом, верници ових парохија доживели су своју Цркву као простор истинског завичаја.
ЧЕТВРТАК СЕДМЕ СЕДМИЦЕ ПО ПАСХИ У СТАРОЈ ЦРКВИ
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у четвртак седме седмице по Васкрсу, служио Свету Литургију у Старој Цркви. Проповедајући на 52. зачало Јеванђеља по Јовану, Владика је вернима посебно апострофирао важност заповести Господње у овом Јеванђељу, изражене у најдиректнијој форми речима Христовим: „Ово вам заповедам да љубите један другога“, (Јн 15:17), где Господ од нас тражи да лично учествујемо у заједници љубави и Духа са Оцем кроз Сина, будући да нас је, како је Епископ нагласио цитирајући (Јн 15, 18) „...Него вас ја изабрах од света“, Спаситељ наш позвао на ту заједницу.
ПРОСЛАВА ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЈЕЛЕНЕ У НАТАЛИНЦИМА
Празник Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене нарочитим духовним слављем прослављен је у шумадијским Наталинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење опленачког свештенства, у оквиру које је пререзан и славски колач.