Већ пуну деценију, барајевски средњошколци пољопривредног смера, обележавају своју славу Светог великомученика Трифуна.

Као и ранијих година у школском воћњаку, изнад винограда пререзан је славски колач.

У четвртак 14. фебруара 2019. године, када наша Света Црква слави Светог мученика Трифуна, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење протојереја-ставрофора Милана Бороте и Животе Марковића, протојереја Александра Бороте и јереја Владана Костадиновића.

“Литургија је киша која пада из бескраја
и натапа ову временску пустињу која
је жедна истине”

Свети Јован Шангајски и Санфранцискански

Дана 12. фебруара 2019. год. у парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организована је 24. Духовна трибина на којој је представљен роман “Крвави Божић” аутора Владимира Ђорђевића глумца и драмског писца.

На празник Света три Јерарха, 12. фебруара 2019. године, у ктиторској цркви на Опленцу, служена је света архијерејска Лиртургија којом је началствовао првојерарх Епархије шумадијске Његово Преосвештенство Епископ Јован, а саслуживали су ректор Богословије “Свети Јован Златоусти” протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић и ђакони Урош Костић и Стеван Илић.

У понедељак, 11. фебруара 2019. године, Преосвећени Владика Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су ученици богословије Светог Јована Златоустог.

Верни народ са децом из Великог Борка и околине, у архијерејском намесништву бељаничком, дана 10. фебруара 2019. године, окупио се у новосаграђеном храму Светог великомученика Георгија да дочека Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Господина Јована.

Владика је први пут служио архијерејску Литургију у новоподигнутом храму уз саслужење умировљеног Епископа канадског Георгија, свештеника Виде Милића, Слободана Јокића, Саше Крстића и Огњена Козлине и ђакона Ивана Гашића, Зорана Степановића и Зорана Станковића.

На дан Светог Григорија Богослова, 7. фебруара 2019. године, напустио нас је дугогодишњи одборник Црквене општине десимировачке г. Петар Миљојковић, рођен 1931. године у Десимировцу.

Живео је и истрајавао на бранику вере и Цркве баш онако како је описано у опроштајном говору од стране надлежног свештеника.

У суботу 09. фебруара 2019. године, када наша Црква прославља празник Пренос моштију светог Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у Великим Црљенима, надомак Лазаревца. Епископу су саслуживали: игуман Доситеј Хиландарац, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Марко Митић, протонамесник Влада Димитријевић, као и протођакон Иван Гашић и ђакони Никола Урошевић и Александар Бабић.

Поводом великог интересовања домаћих и регионалних медија за тему објављивања писма Хрватске бискупске конференције Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и за евентуалну реакцију Српске Православне Цркве поводом тога, обавештавамо јавност да ће се Свети Архијерејски Синод у догледно време огласити по овом питању.

Иначе, Свети Архијерејски Синод је наведено писмо добио у форми службеног акта једне званичне институције, у овом случају Хрватске бискупске конференције, који се, у црквеном контексту, па и у културном свету уопште, не може износити у јавност без сагласности адресата. Поред тога, треба имати у виду и чињеницу да се овакви службени дописи припремају месецима унапред и да се исто тако одговор на њих мора припремити пажљиво, уз прикупљање неопходног материјала. Свети Синод је ово писмо добио пред почетак великих празника у нашој Цркви и до сада није било ни могуће ни потребно хитно одговорити на њега.

Свети Синод сматра црквено и цивилизацијски неприхватљивом праксом да се службена преписка износи у јавност, али, пошто је Хрватска бискупска конференција одлучила да поступи другачије, и одговор Светог Синода ће бити јаван.

По питању изјавâ долепотписаног, истина је да никада није нападао било кога него да су његови јавни иступи и изјаве били реаговање на претходне нападе на Српску Православну Цркву и Патријарха српског. Другим речима, Епископ бачки се никада није бавио хрватским бискупима појединачно, нити Хрватском бискупском конференцијом у целини, нити неким другим бискупима у Србији, осим када је био приморан да у служби портпарола Српске Православне Цркве одговара на нападе не малог броја господе бискупа из Хрватске. Уосталом, нека иста господа изволе доказати и показати да нема усташки, проусташки и усташоидно настројених бискупа у Хрватској бискупској конференцији! Судећи према њиховим изјавама у хрватској јавности, намеће се закључак да они нису мањина у оквиру своје Цркве у Хрватској.

Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Преузето са званичног сајта СПЦ-а