Примрак је Божији „светлост неприступна“ (Усп. 1 Тим 6, 16), у којој како се каже Бог пребива. Мада је због /Свог/ узвишеног сјаја несагледив и због преобиља светлозарности надсушаствено неприступан, ту ће /Га ипак/ свак Бога достојан пронаћи и угледати. Такав ће /заправо/ не гледајући и не спознајући, познати /Слична формулација овој може се наћи још код светог Григорија из Нисе, у његовој књизи посвећеној животу Мојсијевом: „У том је истинско виђење Траженог: у виђењу невиђењем, јер /сам/ Тражени надилази свако виђење, бивајући одасвуд опкољен непојамношћу као /каквим/ примраком“) што је изнад чулног и умног и с пророком ће ускликнути: „Чудесно је за мене знање Твоје, високо, докучити га не могу (Пс 139, 6).

Тако се и каже за божанског Павла да Бога је познао, јер познао је да је Он изнад свег мишљења и познања; да „неиспитљиви су судови Његови и неистраживи путеви Његови“ (Рим 11, 33), да су му дарови неисказиви (2 Кор 9, 15), да мир Његов сваки ум превазилази (Фил 4, 7), да надумно је познао Њега што изнад сваког је узрочника.

Превео с грчког Петар Јевремовић