Након Литургије, вјерном народу који је у великом броју испунио катедрални храм и порту, обратио се бесједом Владика зворничко-тузлански Господин Василије.

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре. Ваша Преосвештенства, представници власти Федерације Босне и Херцеговине, представници власти Републике Српске, представници тузланског кантона и тузланске општине, представници вјерских заједница, свима вама још једном помаже Бог. „Хвалићу Господа док живим на овоме свијету", поручује нам псалмопјевац Давид.

Хвалимо Господа у све дане живота свога. Њега који нам живот даје, Њега који усмјерава стазе нашега живота, Њега који нас упућује на племенитост живљења као одскочне даске за вјечни живот на небесима, Њега непрестано хвалимо. Сабрани смо данас, у Име Господње, у овој катедралној цркви епархије зворничко-тузланске, овој древној катедрали мајци свих цркава у овој епархији, да се поклонимо Пресветој Богородици чије име и заштиту свих нас носи ова катедрала.

Ево нас да заблагодаримо Богу што смо још живи, што се сурећемо једни са другима без обзира на различитост боје коже, нације и слављења Бога. Окупљени смо да одамо Богу хвалу за сва доброчинства која Он, Отац Небески, даје народу своме грешноме. Окупили смо се данас да, прослављајући Господа и приносећи свету евхаристијску жртву на овоме олтару, Богу заблагодаримо што је ова катедрала заједно са епископском резиденцијом обновљена и што је засијала свјетлошћу каквом треба да сија дом Господњи.

Зато данас благодарим Богу на овоме дару и на Његовој милости што су обновљена ова два објекта. Благодарим Богу што је обновљена Саборна Црква чија је градња почета за вријеме великог везира Омер паше и која је освећена руком блажене успомене митрополита Дионисија. Због историјских неспоразума градња је престала да би поново започела када је Босна и Херцеговина потпала, као протекторат, под Аустроугарску монархију и довршена је и освећена за вријеме управљања овом дијацезом такође митрополита Дионисија.

Ова цркве је изграђена и добровољним прилогом Отоманске империје али и Фрање Јосипа I, аустријског цара и угарског краља, који је у оно вријеме поклонио 600 форинти. Зато смо у сјећање, да држимо у памети, и поставили на улазу у цркву плочу са кратким историјатом ове цркве када је започета градња и када је завршена. Градња ове цркве је углавном финансирана прилозима вјерног народа Тузле, нарочито Јовановића и Рошчића који су непрестано помагали изградњу ове цркве.

Народ је био свјестан да тамо гдје је богомоља, гдје је храм Божији, да је ту свјетлост и снага живота. Зато Христос Господ каже својим сљедбеницима: „Сви ви који сте оптерећени и уморни, дођите к Мени, узмите мој јарам и бреме Моје које није тешко и пођите за Мном". Вјерујемо чврсто да ће ова катедрала постојати до краја свијета и да ће из ње, као и вијековима уназад, тећи ријеке воде живе које ће напојити душе жедне Бога живога.

У овој катедрали увијек је било, јесте и биће, проповиједање Ријечи Господње да будемо људи, никада не људи, да будемо ти који ће водити рачуна о своме понашању, да ми православни Срби чувамо вјеру праотаца као зјеницу ока свога и да туђе поштујемо. О љубави Божанској израженој преко човјека према човјеку овиси закон и сав морални живот. Ако кажемо да љубимо Бога а мрзимо на ближњега свога онда смо лицемјери и окречени гробови.

Христос Господ нас упућује када каже: „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом". И даље каже: „Нема Грка ни Јевреја, роба ни слободњака, него смо сви једно у Господу". Христос нас не дијели него нас спаја, браћо и сестре", истакао је Владика Василије и додао:"Нека лудости које су биле у Босни кроз историјске токове оду у заборав. Нека на просторима Босне и Херцеговине завлада трајни мир, љубав међу народима и племенима. Нека се зацари истина Божанске науке да можемо за себе да кажемо да смо истински сљебеници благога Оца небескога.

Доста је било ратова и пролијевања крви. Зато слушајмо глас Господњи и пођимо за Њим. Ујединимо срца и душе своје и кажимо: Господе опрости нам гријехе, опрости гријехе нашим прецима и помози нам да живећи у заједништву, свако у својој традицији, славимо Тебе, Оца Небескога. Данас смо се помолили за душе свих оних који су градили ову катедралу и који су се молили у њој. Помолили смо се за све оне који су невино пострадали, на било који начин, на просторима Босне и Херцеговине, без обзира како се звали. Нека им Бог душе прости а свима нама опрости сагрешења наша.

Вама драга дјецо духовна, вјерни народе епархије, који сте дошли на ходочашће, велико вам хвала. Желим вам да у своје домове понесете дарове Духа Светога и да у своје домове понесете дио мира и љубави. Кажите браћи и сестрама како је лијепо када браћа и сестре живе заједно окупљени у јединству са Благим Господом. Босна и Херцеговина још увијек се тресе. Дрмају њом велике силе покушавајући да учине нешто и сматрајући народе овдје неспособним да сами воде живот. Нека нас пусте на миру а ми ћемо градити срећнију и бољу будућност онако како су се вијековима кровови наших домова у различитости једни на друге наслањали.

Хвала свештенству и монаштву које је дошло да подијелимо духовну радост и да кроз молитву у овој катедрали добијемо дар Духа Светога и духовну енергију да бисмо могли, у времену у којем живимо, бити истински проповједници Ријечи Божије, љубави, мира, слоге међу народима и племенима. Не заборавите никада ову катедралу посебно ви који сте примили свети свештенички чин под њеним сводовима. Данас се сјећамо и свих мудрих архијереја, мудрих владика који су овом дијецезом управљали у тешка времена и сачували образ свој и окупљали народ свој штитећи га да не изуби живот свој од птица грабљивица. Хвала вам свима за све. Нека Господ и милост Његова буду са свима вама, вашим милим и драгим на домовима. Хвала хору цркве светога Ђорђа из Бијељине.

Хвала и средствима информисања из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске који су дошли да би снимили и пренјели ову духовну радост. Поздрављам и представнике Тајланда који су дошли да се Богу помолимо. Радујте се са нама а ми саосјећамо са вама у боловима који вас налазе у последње вријеме. Хвала свима који су дали и најмањи допринос да би се ова катедрала и епископска резиденција довеле у стање у каквом се налазе. Нека благослов Господа Бога и Спаситеља Нашега Исуса Христа и заједница Духа Светога, молитвама Пресвете Богородице, буде са свима вама у све дане живота вашега. Амин".

На предлог Владике Василија, Свети Архијерејски Синод одликовао је орденом Светога Саве госпођу Свјетлану Тошић, госпођу Госпаву Куваља и госпођу Ружицу Сурчински из Тузле.

Кумови новообновљеног храма били су господин Небојша Лазић и господин Милан Новитовић из Бијељине.

Преосвећени Владика се послије свечане литије обратио вјерном народу.

„Нека је слава Троједином Богу на небесима и Пресветој Богородици. Нека Пресвета Богородица, свемилостива мајка, хранитељка наша, буде стално са свима нама. Нека Господ помогне да у овом граду сви буду једнаки у свакоме погледу. Нека Господ помогне да у Босни и Херцеговини завлада трајни мир, љубав и јединство међу народима, нека нико не буде ожалошћен, и нека се неправда не чини ни према коме.

Дај Боже да се и српски домови обнове а који су у току рата пострадали. Дај Боже да у свим општинским структурама Босне и Херцеговине буду једнако заступљени сви народи а према попису из 1991. године. То мора да буде тако и то тражите, браћо и сестре. Куће вам се морају обновити. У управи државној, општинској, школама и свим другим мјестима, као што је у Оружаним снагама БиХ, морају једнакоправно бити заступљени Срби. На тањиру вам нико неће дати правду. Тражите, захтјевајте, вапите, то је ваше право. Добрим дијелом показана је љубав људи из Федерације, Владе Федерације, Владе Кантона, Републичког Завода за заштиту споменика, једним дијелом општине Тузла и осталих друштевних фактора као и Владе Републике Српске, око обнове Катедрале и епископске резиденције.

Треба да се реализује оно што је обећано пред овај несрећни рат, а тада је дата сагласност општине, да се епископској резиденцији врати дио парка који је на нечастан начин одузет од стране комунистичке власти. Много тога је од стране тог режима одузето и другим заједницама. Живите у слози, љубави и јединству свих са свима. Његујте добре кошијске односе и молите се Богу да више никада на овим просторима не буде рата. Нека човјек више никада не иде на човјека и нека човјек човјеку не буде вук него брат. Понављам православним Србима: Чврсто држите вјеру православну али поштујте све оно што је од сусједа ваших, и вјеру и име. Тражите у школама свету ћирилицу, српски језик и све оно што вам припада. Када свима буде једнако, када држава Босна и Херцеговина буде једнакоправна за све држављане онда ће настати благостање, мир и процват сваке врсте. Хвала вам свима за ваше заједничке молитве".

Потом је услиједила додјела владичанских грамата, свечани ручак и народно весеље. Златне грамате додјељење су: госпођи Споменки Мићић, господину Гаврилу Граховцу, господину Јови Новаковићу, господину Радоју Гајићу, Влади Тузланског Кантона на челу са Премијером господином мр Енесом Мујићем, господину Сеаду Мујановићу, Општини Тузла на челу са Градоначелником господином Јасмином Имамовићем, Предсједавајућем Општинског вијећа Тузла госпођи проф. Др Нади Младини, Туристичкој заједници Тузланског кантона, Заводу за заштиту споменика културе Федерације БиХ, Министарству Унутрашњих послова Тузланског Кантона, Радио телевизији Тузланског кантона, господину Зорану Теофиловићу, госпођи Мирјани Лазаревић, госпођи Анастасији Добронаров, госпођи Богданки Бабић, господину Мијату Јефтићу, Полицијској Управи Тузла на челу са начелником господином Љубом Дивковићем и госпођи Ламији Абдијевић.

Сребрне грамате додјељене су: господину Миодрагу и госпођи Милки Чекетић, господину Зорану Марјановићу, господину Ђорђу Јовановићу, господину Јови Миљићу, господину Василију Савићу, господину Неђи Стевановићу, господину Милану Васиљевићу, госпођи Милици Јањић, госпођи Радмили Јањић и госпођи Ковиљки Лазаревић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска