Свечани дочек са литијом коју је предводио Његового Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, заједно са свештенством и монаштвом крагујевачког и лепеничког намесништва, праћен је до сада незапамћеним бројем верних крагујевчана. Порта Саборне цркве била је испуњена насмејаним лицима деце која су предвођена својим учитељима, дошла из многих крагујевачких основних и средњих школа да приме благослов од заштитнице мајки и деце, Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Литија се зауставила код Крста, где је уприличен дочек Чудотворне иконе Млекопитатељнице, одакле је настављена до Саборне цркве, где је одслужен акатис у част Пресвете Богородице.

Након акатиста Владика Јован се обратио присутним верницима речима захвалности Богу и Пресветој Мајци Божијој који су нас удостојили овакве милости и благослова, да је за кратко време у Цркви Божијој у Шумадији подарена велика благодат да је посећују две чудотворне иконе Мајке Божије, Богородице Тројеручице, пре неколико месеци у Каленићу и, ево сада Богородице Млекопитатељнице и Богомданом граду Крагујевцу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Крагујевцу

„И не дођоше оне са обичног места, него дођоше из свете земље, Свете горе, која се назива вртом Пресвете Богородице...и сада нас благосиља у овоме Саборном храму чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице. Дође да нас нахрани млеком којим је хранила Сина свога и Господа нашега, има ли шта лепше него да нас сада мајка Божија Тројеручица сабира из Каленића сабира и светим млеком задоји, како би тим млеком попунили сву нашу духовну празнину. А њено млеко је њена наука о Сину Њеном и Господу нашем. Имали ишта лепше него да се хранимо са њених светих груди, и да се нађемо у загрљају Царице Небеске, и да нас она храни, руководи, штити, брани, да нас она пита, васпитава у науци Господа нашег Исуса Христа. Дође нам, браћо и сестре, данас ова икона да нас благослови, посвети, сложи и обожи. Дође нам, из светосавске карејске испоснице, пред којом је наш учитељ и просветитељ свети сава, клечао и молио се и сузе лио за род српски. А ово нам све говори да је ова икона Млекопитатељница омолитвена молитвама Светог Саве. Шта нам још треба? Ништа, само вере у Живога Бога, брате и сестро.“

После обраћања Архијереја, верници су са страхом и побожношћу сатима приступали икони Млекопитатељници да је целивају.

јереј Зоран Врбашки

ИКОНА БОГОРОДИЦЕ МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: "Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао" (Лк 11,27).

О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:

"Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега.

Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком.

Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету".

За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: "Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?" - (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освеженог, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испонсници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.

Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.

Нека је Пресвета Богомајка Млекопитаељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.

Отац Никодим Хиландарац

Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора