Својим појањем улепшали су литургијско сабрање “Српски Православни појци”. У саставу Свете Литургије извршено је и Литургијско Крштење мале Нине, ћерке свештеника Страхиње Савковића, пароха првог азањског и његове супруге Кристине.

После прочитаног јеванђељског зачала Владика се богонадахнутом беседом обратио окупљеном нараду рекавши: “Да би човек разумео и прихватио Јеванђељске истине, које је изговорио Господ Исус Христос устима Јеванђелисте Матеја, на првом месту потребно је да има вере, али не било које вере, већ вере у Бога, праве вере, јаке вере, силне вере, јеванђељске вере. Значи, не маловерје, не сујеверје, не врачање, не гатање, него права Јеванђељска вера која може да и брда прмешта. Такође је потребно, браћо и сестре, слушати. Јер човеку који слуша Дух Свети му открива разумевање порука Господњих, да схвати истину и смисао живота. Дакле, човек који не слуша Бога, већ само себе, никада такав човек неће разумети у потпуности Јевађеље. Може и хиљаду пута читати Јеванђеље и Свете Оце, али он неће у потпуности разумети ту благу вест, Јеванђелску вест, која човека уздиже до небеских висина. Зашто? Зато што онај који слуша себе не може да слуша и другог, заправо он је себе заменио Богом. Човек који не слуша Бога он не може да чује никог, осим онога који похвално говори о њему. Да ли је такво слушање на спасење? Наравно да није. Слушати значи творити, испуњавати реч Божију. То нам је и Господ у Јеванђељу и рекао да није довољно само слушати, већ и творити вољу Божију. Да би човек све могао да схвати и разуме, мора да има чист ум, чисто срце и чист духовни вид о коме баш данашње Јеванђеље говори. То не значи, браћо и сестре, да треба да зенемаримо овај телесни вид, јер како би видели и дивили се творвини Божијој, премудрости Божијој и свему ономе што је Бог створио. А Бог је све створио да човеку послужи на спасење. Е, да ли то човек употребљава на спасење или на нешто друго, то од њега зависи. Не треба занемаривати телесни вид, али се не треба задржати само на њему, већ се морамо потрудити и да прогледамо и духовним очима. Јер човек није само тело него и душа о чему управо данашње Јеванђеље говори: “Шта вреди човеку ако сав свет задобије, а душу своју изгуби”. Свети Оци кажу да када човек не би имао и овај телесни вид узалуд би сунце сијало када не бисмо могли видети како се рађа и како умире дан, али посебну пажњу треба обратити на овај духовни вид. Да би човек све ово схватио и разумео правилно мора да буде просвећен Духом Светим, као и наша мала Нина која је данас просвећена Духом Светим и постала члан Цркве Христове. Зато свако рађање на земљи јесте радост велика и на небу и на земљи. Јер је она члан и ове замаљске као и оне небеске Цркве као и сви ми, ако живимо по Богу, тј. Крштењским начином живота, уколико нисмо заборавили да смо запечаћени Духом Светим управо Светим Миром. Ако човек потискује свијим духом Духа Светог он помрачује своје и духовне, али и телесне очи. Зато и данашње Јеванђеље каже: “ Светиљка телу је око, ако око твоје тамно буде све ће тело твоје бити тамно. Ако је око твоје здраво све ће тело твоје здраво бити”. Зато трба да имамо чисте и светле мисли, речи и дела. У супрутном све ће нам бити тамно и прљаво, јер смо ми у тами. Да дозволимо Духу Светом да дође у нас и да нас очисти од сваке нечистоте. Зато се и каже блажни су чиста срца, јер ће Бога видети. Штаје срце човеково? Најважнији орган, али и најдражи дом у коме Бог обитава. А Бог обитава само у ономе што је чисто. Речи Јеванђеља нас позивају на будност јер стоји написано: “ Ево стојим код врата и куцам ако отвориш ућићу са Оцем и Духом Светим и осветићу те. “ Прљаво срце не може да види Бога, али не може да види ни Божијег човека, јер је човек икона Божија. У данашњем Јеванђељу Господ саветује да се чувамо лажне оданости тј. лицемерства и фарисејства, јер како каже „не можете два господара служити, не може се служити Богу и ђаволу” Не можемо, браћо и сестре, мало да будемо хришћани, мало да не будемо хришћани. Морамо се определити, а Бог нам је дао слободу да бирамо. Лицемери су они који се претварају пред другима да су бољи него што јесу и тиме покушавају да прекрију своје недостатке, али чему све то кад стојимо пред Богом који све види и све зна. То не доноси спасење, већ још већи грех и отуђење. Зато замолимо Господа да просвети наш ум Божанским умом, да разумемо шта нам Црква говори и шта нас учи, да разумемо Свете Тајне. Јер по речима Свтих отаца ако у нашем уму нема ума Божијег, човек је у бунилу. Данашње Јеванђеље се завршава речима: “ Иштите најпре Царство Божије и правду његову, а остало ће вам се све додати”. То нам је свакоднвни задатак да тражимо Бога и правду Његову. Света Литургија управо јете сусрет Бога и света. На Њој се и причечешћујемо и освећујемо, не нашом него Божијом светињом. Нека је срећно и благословено наше сабрање и крштење мале Нине. Она је данас најчистија, она је данас примила печат Духа Светога, она ће данас, ако Бог да, примити по први пут и Свето Причешће. Она је данас помазана Свети Миром да би одрастала у вери Православној, а да би одрастала у вери Православној најпре њени родитељи треба да живе по вери Православној, а затим и сви ми смо одговорни за њено спасење, јер живимо у заједници Божијој. Нека је Господ ојача и нека је Господ препозна по мирису Светог Мира који је данас помазана и по белом платну у које је данас увијена као знак чистоте. Молили смо се данас и да јој Бог да Анђела чувара као што га сви ми крштени имамо”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави под “Карађорђевим храстом” у манастирској порти коју је припремио архимандрит Петар са својим братвом.

ђакон Владимир Степановић