СЛАВА КАПЕЛЕ У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

СЛАВА КАПЕЛЕ У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

У понедељак 4. јула 2022. године, када наша Света Црква прославља Светог Јулијана Тарсијског и преподобну мати Анастасију Српску, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић поводом славе манастирске капеле, која је посвећена Светој Анастасији.

Преосвећеном су саслуживали: јеромонах Тихон, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, јереј Мирољуб Симеуновић, јереј Слободан Савковић, јереј Бојан Стојадиновић, јереј Срђан Ђорђевић и јерођакон Василије (Старовлах).

Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени је своју Архипасту беседу започео говорећи о причешћу, да се ми кроз причешће сједињујемо са Богом ради вечног живота и опроштаја грехова. Причешће треба да нас подсећа да је Господ дао себе да би нас спасио. Зато када приступамо причешћу треба да нас обузме љубав Божија, да је Бог дао себе за нас, да ми једући од његовог тела и пијући од његове крви се спасавамо. Нама није довољно да у току године једном или два пута једемо хлеб како би смо сачували тело, па нам тако није ни довољно да се причешћујемо два или три пута у току године. Наша душа вапи за сједињењем са Богом, а ми јој не дамо јер мислимо да може и овако. У Цркви се неможе или овако или онако, већ се зна како треба.

Данас смо се окупили како бисмо прославили Бога, мајку Божију, али и Свету Анастасију, мајку нашег првог просветитеља Светог Саве. Владика Николај Велимировић Светог Саву назива најлепше српско дете, зато што је васпитаван од својих родитеља, првенствено од мајке, која га је учила о вредностима човека у животу, која му је говорила о смислу живота, која га је учила да се чува у благодати Божијој. Зато сви треба да се угледамо на свету Анастаију, како да васпитавамо своју децу. Даснас нам је најпотребније да одгајимо праву децу. Деца треба да се васпитавају како у домаћинству, тако и у манастиру, тако и у држави. Сви смо ми заједница Божија и одговорни смо за васпитање или не васпитање своје деце. Света Анастасија је васпитавала своју децу у благодати Божијој, знајући да их само благодат може спасити. На сваком богослужењу чујемо речи: „заштити, спаси и помилуј и сачувај нас Боже благодаћу својом“. Света Анастасија је живела у благодати, али се трудила да и њена деца тако одрастају. Упркос томе што су били људи, имали су и своје слабости и падове, али су стално свој ум, свеје мисли усмеравали према Богу. И Света Анастастасија је клецала, али се она молила да благодат не одступи од ње. Имамо диван пример Светог Апостола Павла, који је гонио хришћане, и када га је обасјала божанска Светлост и када је видео таму у себи, он се преобразио и од Савла постао Павле. Да би се сећао прошлог живота, Бог га је удостојио да и мртве васкрсава, али и анђео сатанин да се превозноси, како би га опомињао да се не врати на старо. Апостол се и молио Христу да сатана одступи од њега, али му је Христос само одговорио: „доста ти је моја благодат“. За ову благодат се молила света Анастасија и добијала исти одговор: „доста ти је моја благодат“, и овом благодаћу савладавала све животне проблеме, а у исто време нам давала пример како да ми савладамо своје проблеме. Ако и клецамо, па и ако се деси да паднемо битно је да устанемо. Јер ако смо пали, повредили се, ослабила нам вера, зато смо и пали, зато треба и да завапимо и да пружимо Господу руку. Јер Господ стално држи испружене руке, што ми не видимо телесним очима, зато треба да порадимо на духовном виду. Благодат Божија, то је сам Бог. Благодат је свеоружје које се даје човеку којим може да се успротиви свим непријатељима. Зато Апостол Павле и каже „обуците се у свеблагодат Божију“. А свеоружје је на првом месту вера, затим молитва, љубав, нада, хришћанске врлине, хришћанско милосрђе. Благодат, додао је Преосвећени, јесте и радост, зато Апостол Павле каже: „и опет вам кажем радујте се“. Божанска благодат је непролазна и зато треба да је заслужимо. На овој земљи не можемо, како кажу Свети оци, да испросимо већег добра од благодати Божије. Кад бисмо задобили целу васиону, још кажу Свети Оци, да би то било неупоредиво мање од благодати Божије. На самом крају Преосвећени је позвао све да се помолимо Светој Анастасији да благодат коју смо задобили на крштењу остане у нама и да је умножавамо.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

јереј Александар Јаћимовић