АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИ

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИ

На Велику Среду, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску литургију Пређеосвећених Дарова у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради.

Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Саша Павловић.

Чтецирали су господин Владан Степовић и ученик богословије Василије Тешић, док су за певницом појали протојереј Драгослав Милован и ученик богословије Милош Пуповац.

Након прочитаног Јеванђеља, владика се обратио присутном народу кроз своју беседу:

На данашњи дан се подсећамо на један горки догађај јудејских старешина који су лукаво смишљали хватање Исуса. Јуда, један од апостола долази к њима и за тридесет сребреника пристаје да изда Христа. Човек продаје Онога Који се не може проценити. На тај начин су они на себе и на народ навукли кривицу и казну богоубиства. Човек када се погорди испред себе не види ни другога, а ни Бога. Гордост заслепи човека да сагледа своје грешке и недостатке. Питамо се како се Јуда одлучио на такав поступак, с обзиром био је исти као и други апостоли и проповедао је Јеванђеље. Управо такав један плод од човека који се ни по чему није разликовао по спољашњости, али јесте по унутрашњости, по својој души. Но када човек нешто скрива у себи, то се једнога дана распламса и тек онда људи виде ко је тај човек заправо. Човек када хоће да учини неко зло другом човеку он то зло скрива од других, као на пример пиштољ, али када дође прилика он се служи тим оружјем, на тај начин стављајући маску и мислећи да се успешно скривао не знајући да Бог зна све. Свети Макарије Велики каже: “не хвали се никаквим делима и подвизима, но ако си ти сишао у саму дубину свога срца и тамо убио угњеждену змију која је тровала све пројаве твога живота, онда заблагодари Богу што си видео и признао своје слабости и што си их исповедио”. Ово нам говори да у себи тражимо ту главну страст која нас поробљава, да је разобличимо и избацимо напоље да се не би множила у нама. Господ не тражи од нас велика и славна дела, него тражи да покажемо смирење и самоунижење да бисмо видели себе и своје грехе, а не осуђивали друге за њихове. Јуда који је у своме срцу носио страст среброљубља, чекао је прилику да изда Бога за новац. Да ли је он издао Бога? Не, он је издао себе! Да ли су фарисеји убили Бога? Не, они су убили себе! Да се Јуда покајао и да је затражио опроштај од Христа, добио би га. Ово нам је поука да ми откривамо своје слабости и грехе Христу, али и да се у смирењу кајемо. Ова жена грешница, из данашњег Јеванђеља, која је излила миро на ноге Христове и косом својом их обрисала урадила је то управо ради опроштаја својих грехова, јер је била свесна да је грешна. Ово се све збило у кући Симона Губавога који је рекао за Христа: “да је Он пророк знао би каква Га се жена дотиче”, а Господ је дошао у овај свет управо због грешника да их спасе. А Јуда на то додаје да је штета што се то миро не прода и новац де не даде сиромасима. Међутим, њему су сиромаси били само изговор, као што и ми данас често тражимо изговоре за своје поступке, да би тај новац грабио за себе. Јуда љутито говори о томе да је штета што се то миро није продало и тако су се против покајане жене дигла два грешника, један фарисеј сав губав од греха и други издајник. Од њих двојице можемо извући две велике поуке. Прва је од овог губавог човека где видимо да грешан чобек највише осуђује друге грешне људе како они не би приметили његове недостатке и грехе. Друга је од Јуде где можемо да видимо како нам издајник сведочи да је то миро драгоцено, тј. жртва коју је ова жена уложила да купи то миро. Треба да схватимо да смо грешни, али и да нема греха који нам Бог неће опростити ако се искрено покајемо. За пар дана треба да дочекамо Васкрсење Христово, највећу радост неба и земље. Испред овог празника смо имали седам недеља поста, седам недеља покајања, седам недеља преиспитивања, седам недеља исповедања и седам недеља причешћивања. Никада не смемо да не знамо ко у нама чичи, јер ако је у нама непријатељ он ће тражити тренутак да се пројави кроз нас и да изађе. Треба да на првом месту призмамо себи себе да бисмо се покајали и да бисмо управо кроз то признање и покајање заиста осетили, на празник Васкрсења, како је дивно бити са Господом и како је дивно радовати се у Богу и у другом човеку.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након завршетка Литургије, владика је благословио верни народ поделивши иконице.

Василије Тешић, ученик богословије