Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је у надахнутој беседи на самом почетку пожелео да нам свима буде на здравље и на спасење данашњи празник. Да нас Господ учини достојнима и Светога Причешћа и да постанемо пријатељи и домаћи Божији. Данашње Јеванђеље нам говори баш о винограду и виноградарима. У преносном смислу виноград означава овај свет, целокупну творевину Божију. Бог је човеку дао целокупну творевину да се о њој стара и од ње убира плодове који су му потребни ради задобијања благодати Божије. Да бисмо осетили радост нашег труда потребно је да својевољно, без принуде служимо Богу па и другом. Човеку је Бог поверио природу да би се и природа кроз човека спасила, а да би човек могао да ради на спасењу природе прво мора да ради на себи. Да себе „узоремо“ да би на обрађеној њиви родило добро семе, јер „орањем“ искоренимо све лоше из себе. Бог се мучио и засадио овај виноград препун цвећа, а цвећа има тамо где има љубави, где има труда, где има подвига. Ако нема труда, подвига, онда се човек претвара у небиће. Поставља се питање како се човек влада у винограду Божијем, да ли са осећањем да га је Бог послао као чувара, или се понаша као ови зли виноградари, који су мислили да неће Господар доћи, па су почели да убијају и слуге које Господ шаље. Убили су пророке и апостоле и мученике, међу којима је и Свети Јован Крститељ. Овај свет је ипак значајан за нас јер већ сада и овде у њему задобијамо спасење. Ако радимо онда ћемо очекивати плодове, али ако смо лењи нећемо ништа добити, већ ћемо изгубити и оно што смо наследили. Највећи дар од свих дарова јесте живот. Овај дар нам Бог није дао да га проћердамо већ да га живимо достојно достојанства човека. Да молимо да нас Бог удостоји вечног живота, а да би Бог чуо нашу молитву потребно је да испуњавамо његову вољу и да живимо по њој, како то кажу Свети Оци.

Овај свет је створен да буде рај, али га је човек претворио у пакао. Што је најгоре, човек за овакво стање окривљује Бога. Често видимо да се пролива крв, не само у ратовима, већ и у породицама. Ако је пакао око човека, онда се пакао врло брзо усели у човека, онда је човек неспокојан, немиран, неблагодаран, а посебно је Преосвећени нагласио да се човеку у овим случајевима увек чини да су други криви што њему није добро. Данашње Јеванђеље треба да нас наведе да се запитамо да ли смо и ми као они неблагодарни виноградари који хоће да отерају Бога од себе. Човек тера несвесно Бога од себе, али понекад и свесно, а то ради због своје сујете, због величања себе. Треба да дозволимо да се Христос усели у нас, јер је он увек поред нас и са нама. Ако се Бог усели у нас, у нас се уселила љубав, што значи да смо избацили из себе мржњу; сместили смо смирење, а избацили гордост. Зато треба да станемо пред суд и вудимо да ли припадамо слугама које су Бога истерали из винограда или онима који очекују Бога. Послани смо да обрађујемо виноград, али ако не сарађујемо са Богом, сарађујемо са нечастивима.

На самом крају Преосвећени је позвао све да се помолимо за своје спасење и да деламо за правду Божију.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Литургијско сабрање је било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј