Након дочека, уследила је свечана доксологија у храму Успења Пресвете Богородице. По завршетку доксологије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се обратио Патријарху Порфирију, рекавши:

„Васкрсењем Христовим зарадовали су се небо и земља. Како се налазимо у пасхалној радости, наша радост је увећана Вашим доласком у Цркву Божију у Шумадији, у овај Саборни храм, у седиште Епархије шумадијске. Ви сте, Ваша Светости, дошли у Крагујевац. Ви сте дошли у град Новомученика крагујевачких. Овај град је обливен њиховом мученичком и невином крвљу. Ми знамо да су Новомученици крагујевачки гарант спасења и највећи залог мира. Као што дело хришћанских мученика из првих векова надилази временске и просторне оквире, тако су и Новомученици крагујевачки постали наши молитвеници и заштитиници пред престолом Божијим, како за нас у Шумадији, тако и за цео свет васељенског хришћанства.

Ваша Светости, дошли сте као свој својима. Ми вас тако од срца примамо и дочекујемо у овим пасхалним данима. Дошли сте да нас духовно укрепите и оснажите у ношењу нашег крста и сведочењу имена Божијег. Дошли сте данас овде да се заједно помолимо Богу за мир, добро и напредак у нашој земљи, за мир у целом свету; да престану ратови за који сте Ви, Ваша Светости, рекли да је срамота за сваког човека. Нека да Бог да мржња уступи место љубави, да у целом свету процвета љубав без сенке, нада без поклекнућа, а вера без сумње. Ваша Светости, желим да вас уверим у истинску љубав према Вама, мога свештенства, монаштва и благочестивог народа ове дичне Шумадије. Желим да вам кажем да се овај народ и ми са њим, непрестано молимо Богу да вам дарује снаге да носите бреме Цркве Христове, Цркве Српске Православне. Молимо вас да нас задржите у својим молитвама, онако како се и ми од срца молимо за Вас. Христос васкрсе и добро дошао Свјатјејши Владико“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Затим се Његова Светост са захвалношћу обратио Епископу Јовану, сабраном свештенству, монаштву и верном народу, речима:

„Христос васкрсе! Преосвећени Владико и драги брате и саслужитељу Јоване, браћо свештеници, часни монаси и монахиње, браћо и сестре, моја је радост велика што се налазим данас у мученичком Крагујевцу, у срцу Шумадије, иако нисам први пут ни као предстојатељ наше Помесне Цркве, а нарочито нисам први пут у Крагујевцу и Шумадији, где сам боравио од најраније моје младости. Увек сам био испуњен благословом Божијим када год бих долазио у Шумадију и читавим својим бићем осећао да сам у својој кући, међу браћом и сестрама. Радујмо се сви заједно, јер је време истинске радости. Радујмо се радошћу на коју је Господ позвао Мироносице након свога Васкрсења, речима: „Не бојте се и радујте се“. Тим речима поставио је темеље нашег међусобног постојања и нашег доживљаја света, и читаве творевине Божије као места где нема страха, а где је непрестана радост. То је оно што је Адам изгубио и са којим се сваки човек, у сваком времену, суочава. Радост и одсуство страха је нешто што нам је потребно.

Страх и туга су данас постали доминантна атмосфера у којој живи човек, који је сав у расцепу, подељен, нестабилан и флуидан... Ово је време поруке Христове и време дара Његовог, у којем не само да знамо да смо за све друго саздани, већ и да у нама постоји потенцијал и могућност да то остваримо у нашим животима. Радост и одсуство страха су постала наша осећања, наше емоције, наше мисли и свеукупно стање у овим светим данима.

Господ је дошао међу нас. Циљ тог доласка јесте да би победио смрт, грех и ђавола. Доатле долазе наша несигурност и страх. Тог јединог правог непријатеља, одакле произилазе сви остали проблеми, својим силаском у ад, Господ је уништио и победио у својој личности. Господ је тако нама омогућио да будемо судеоници његове победе. Време је радости и љубави, али и крста Христовог, који у себи садржи и подразумева победу нашу. Господ нас узима у своје наручје, грли читавим својим бићем и тако постајемо део његовог тела. Тако и међусобно постајемо браћа.

Испуњени радошћу Васкрсења Христовог, немојмо се двоумити да ли да одговоримо на Његов позив: „Хајдете за мном“. Нека то не буде само на речима, већ попут његових апостола, који су крпили мреже, оставимо све наше обавезе и кренимо за Христом. То значи да су они напустили своју егзистенцију, учинили су искорак из људског постојања и Христу Господу се предали. У Христу је одговор на сваку недоумицу, дилему, непостојаност... Он је одговор на питање смисла постојања. Другим речима, пошавши за њим, узели су Његов систем вредности као нови оквир постојања. Узели су Јеванђеље као свој животни мото, по којем ће делати, знајући да све што чине, чине у односу на Христа. Вредности и системи овога света јесу промењиви, пролазни, нестабилни и релативни. Христови апостоли су знали да своје постојање имају само у Богу. Мимо Христа све постаје релативно. Ко воли било шта на овом свету више од Христа, није Њега достојан. Наравно, Господ није говорио да наши ближњи нису важни, већ да ако нисмо утемељени у Христу, онда нам све остало губи вредност, јер има свој крај у ништавилу.

То свакако зна и побожни, честити народ Шумадије, који има богато наслеђе. Сав наш народ је обучен у Христа, запечаћен Христом, опредељен Христом Васкрслим. Од времена Светог Саве до данас, независно од Сциле и Харибде и искушења кроз која можемо проћи, увек ће наш народ носити печат Христов. Ма колико се удаљио од њега, биће везан за Христа и мученике крагујевачке. Радујемо се и не бојимо се, јер је Васкрсли Христос са нама овде. Нека би Његов благослов, мир и благодат била са свима вама, свим Крагујевчанима, свим Шумадинцима, у векове векова, како бисмо сада и увек могли певати песму: Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех, живот даровав!“

Беседа Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија

По завршетку богослужења, уприличен је пријем у епархијском двору, а потом, у 12 часова, Његова Светост је, у пратњи Епископа шумадијског Господина Јована и ректора Богословије др Зорана Крстића, отишао на Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, где је одржао предавање на тему: „Човек – биће вере“.

Лазар Марјановић