Чтецирали су богослови светог училишта Јована Златоустог. За певницом је било братство храма Светога Саве, који су одговарали на литургијске прозбе са верним народом и богословима.
Преосвећени се после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу поуком: “Свети апостол Јован обраћа се вернима се речима љубљени. Тако и данас из овог прочитаног апостола, свети апостол Јован каже љубљени угледајте се на добро а не на зло. Јер онај који не чини добро тај није видео Бога. Заиста браћо и сестре ово су тако дивне и поучне речи да човек ако се само угледа на зло, ништа друго он неће видети осим зла. А уствари човек се угледа на оно што је у њему, где су усмерене његове мисли, срце, и он уствари пројављује оно што је он изнутра. И зато апостол и јеванђелист Јован каже хришћанима: “љубљени ако нас срце наше не осуђује, смелост имамо пред Богом”. Ако је у нашем срцу Бог тамо нема места за мржњу. Тамо где је Бог у срцу тамо човек ставља Бога испред себе. У противном такви људи стављају себе испред Бога. Ако је Бог у срцу онда је и човекова савест чиста. Јер у чистом срцу обитава Бог, а у нечистом обитава онај други... Христос је браћо и сестре ходио по Палестини, да би по Оцима, нашао оно што је изгубљено. Ако се човек отуђи од Бога он је изгубљен човек. Да врати залутало, јер човек без Бога лута браћо и сестре. Да излечи болесно, да окупи оно што је разбијено и раздвојено, да окупи стадо своје, народ Божији који је залутао без пастира. Господ Христос непрекидно куца на врата нашег срца, а срце човеково је уствари најомиљенији дом Божији. Зато треба да тај дом чувамо колико је то могуће човеку да очува. И не само да је то најомиљенији дом Божији, него и најомиљеније обиталиште Бога. Бог понављам обитава у чистоме срцу. И када се Бог усели у срце човеково у тај најомиљенији дом, у срце се тада усељава све оно што чини садржину свакога човека и човековог бића. И зато Бог не жали труда ни напор да се усели у срце човеково као што се уселио у оно срце Самарјанке, жене Хананејке... Наше срце је централни део не само нашег физичког бића, него је и наш духовни орган. Овај драгоцени орган који је огледало Бога у човеку, тај несретни противник и Бога и човека, Сатана, жели и користи сваку нашу слабост, успаваност, да уђе у наше срце и да га испрља, и окаља. А Бог не живи у нечистом срцу, као што ни благодат Божија не може да живи у прљавом суду. Дакле, браћо и сестре, људи се труде да чисте човека споља. И то успевамо. И зато налазимо разна средства. Тим спољашњим средствима не може да се чисти наша унутрашњост, и срце. Браћо и сестре људи нису могли да очисте човека изнутра све док сами себе нису очистили. Зато се и каже: очисти себе па ћеш помоћи и другоме да буде чист. Прљаш ли себе не прљаш само себе, него и оне око тебе. Господ је нама дао сва духовна средства којима можемо да чистимо и душу и срце и мисли и дела. Сва та средства су у цркви Христовој као Телу Његовоме. Све док смо у Цркви и док слушамо Цркву имамо наде да се оперемо, очистимо, и будемо спасени. Чим слушамо себе, ту нема места за Цркву ни за Бога. Чим слушаш себе, ти си заглувео за све оно што чујеш што је добро. Али си зато отворио уши да чујеш оно што није добро. Зато свети Макарије Велики, велики подвижник, великога смирења, он је говорио људима: Уђи у срце своје и тамо поведи рат са тим нечастивим који ти је срце испрљао. Срце је највеће бојиште у којем се води борба са злом. Господ је дошао да победи то главног непријатеља човековога, и не само непријатеља човека, него да победи браћо и сестре Сатану... У срцу у којем нема Бога то је срце равно хладном камену. То срце ништа не осећа. Оно осећа само себе. А то осећање себе човека доводи до гордости. Доводи дотле да се човек постави да је он тај богомдани који треба да да одговор на све. Дај Богу одговор како ти је срце. И зато да се данас замолимо да Бог облагороди наше срце, да га облагороди чистим речима, мислима и делима. Гледајмо да се потрудимо да чистимо срце своје. Ми се налазимо управо испред једног светог периода Васкршњега поста, а пост нас позива на чистоту, на промену, измену, и човек који нема осећај да се стално мења на добро, тај човек нема много контакта са Богом. Нека нам Бог помогне да улазећи у овај чисти Васкршњи пост, да чистимо своју душу и своје срце. Бог вас благословио”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку литургије Преосвећени владика обратио се ђакону Немањи, који се данас рукоположио у чин свештеника, речима: “ Да је велика љубав Божија што нам је Бог дао Себе и Цркву Своју и литургију. Ко зна шта је литургија он зна шта је Црква, и ко зна шта је Црква он зна шта је литургија. Ми данас имамо дар Божији а то је што ће данас ђакон Немања бити рукоположен у чин свештеника. Хоћу да верујем да ћеш се учити да би друге могао учити. Док себе не научиш у вери у ревности, служби, Богу и људима нећеш бити добар пастир. Ако се будеш трудио да научиш себе, онда ће моћи да научиш друге... Никада није лако било бити свештеник. Ако свештеник живи у благодати Духа Светога, ако живи у подвигу, смирењу, труду... Благодат ће надоместити све недостатке. Ако будеш сматрао да ћеш сам од себе надоместити недостатке грдно ћеш се преварити. Зато те молим, као што је апостол Павле молио Тимотеја, пази на науку која ти се предаје и истрај у њој, како би од ње имао користи и ти и они којима предајеш... Нека те благодат Божија коју данас примаш да буде са тобом, а биће она са тобом док ти будеш у Духу Божијем. То је оно што апостол Павле каже да се не гаси Дух Божији у себи. Моли се. Труди се да извршиш молитвено правило, да би кроз молитву разговарао са Богом, јер ако будеш престао да се молиш разговараћеш са собом, а то је огромна разлика. Нека те Господ укрепи и да снаге.”
Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована свештенику Немањи
Његово Преосвештенство рукоположио је у чин ђакона, ипођакона Младена из Јагодине, којем се такође обратио очинском поуком: “Од тебе Црква тражи твоју ревност, одлучност за добро. Тражим да не будеш успаван, него бодар и спреман у сваком тренутку да се ухватиш у коштац са свим невољама и патњама којих има, али то ћеш успети ако се ухватиш у коштац са самим собом. Ако будеш стално себе проверавао, да ли си у ревности за добро, у ревности за службу Божију. И тебе молим да се молиш. Јер молитва има чудотворно дејство. Она од грешника чини праведника. Од гордога чини смиренога, јер док год се будеш молио, то значи да разговараш са Богом. Чувај оно молитвено правило и моли се Богу да Он буде твој вођа и руковођа. Молим те држи се чврсто за руке Божије, данас ти постајеш ђакон, постајеш слуга. Слуга у ревности да служиш Богу, да послужиш Богу и своме спасењу. Величина се не мери у овом или оном положају или чину, или звању. У Цркви се величина мери по мери служења. Што више служиш Богу то ће Њему бити милије, а биће на твоје спасење. Нека ти буде срећно и Богом благословено”.
Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована ђакону Младену
Велики број верника причестио се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, сабирајући се око свога Епископа, и новопостављених свештенослужитеља, бивајући једнодушно на молитви, сабрани у вери, нади и љубави.
ђакон Александар Ђорђевић
