У својој беседи Владика Јован је рекао:

„У име Оца и Сина и Светога духа!

Из одељка Јеванђеља које смо данас чули, где је Господ рекао који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим, а ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред анђелима Божијим. Данашње Јеванђеље нам каже како треба да живимо у вери. Како треба да ту веру претварамо у дела, какао треба да исповедамо веру у Сина Божијег у Свету Тројицу, да сведочимо својим животом Господа Исуса Христа, да је важно да признамо Сина Божије пред људима кроз веру, да би и Он признао нас пред Оцем својим. Да не да Бог да се због било чега поколебамо у вери или још горе да се одрекнемо Сина Божијег. Јер ако се ми одрекнемо Њега, одреће ће се и Он нас. Зато нема веће казне за човека него да Син Божији каже човеку: „Ја те не познајем.“ Како може Отац да не признаје своје дете. Како може да не позна Онај који је живот дао за човека. Али ако се одрекнемо Господа, Он нам неће бранити, али шта постижемо са одрицањем, невером а шта са признањем Сина Божијег. Да све ово схватимо потребан нам је Дух Свети, да нас научи и упути у праву истину. Дух је тај који нам открива тајне овога и онога света. Дух Божији је тај који приводи Светој Тројици. Ко живи по Богу и по Духу Светоме, тога Дух Свети води и руководи. Дух Свети га учи, али ако ја свој дух стављам испред Духа Светога, неће нас Дух Свети научити. Човек је горд ако ставља свој дух испред Духа Светога. Гордост одваја од свега божанског. Када је човек пун себе, онда тамо Духа Светога нема у том човеку. Човек испуни себе собом, својом себичношћу, саможивошћу, гордошћу…и заиста Бог нас неће насилно спасти. Бог хоће да ми будемо сарадници Његови. Да желимо да се спасемо и да радимо на свом спасење. А спасења нема ако се човек не преобрази из лошега у боље. Дух Свети нас учи шта треба да радимо и да кажемо у свим животним приликама и неприликама. И зато данашње Јеванђеље каже, „ а када вас доведу пред судове не брините шта ћете рећи, јер ће вас Дух Свети у тај час поучити.“ Да би човека научио, он треба да има Духа Божијег у себи, како каже апостол Павле. Дух нас води и руководи и учи. Сви смо га задобили у светој Тајни крштења, али се Дух Свети лако и губи. Чим човек не ревнује у Духу Божијем, он све већ гаси у њему. Милост Божија је велика јер Он чека на наше покајање. Ми лутамо зато што смо пуни себе. Без Духа Божијег, човек је испуњен бригама, збуњен је, не зна ни куда ће ни шта ће. Стално нешто хоће, али не зна шта хоће, јер нема Духа Светога да га научи. Он нас учи куда ћемо ходити и шта ћемо чинити. Како кажу Свети Оци не можемо ни право ходити ни право деловати. Проблем је како слушамо и шта слушамо и кога слушамо. Да ли слушамо Цркву или себе. Тада човек почиње да разговара са собом. Човек изналази неке своје путеве. Мноштво тих путева је прилика да најбоље залутамо. Када дођемо на раскрсницу, збунимо се. Пошли смо, али не знамо куда идемо. Дух Свети нас није научио јер се нисмо покорили Духу Светоме. Свесно или несвесно стављамо дух свој испред Духа Божијег. Ако се нешто окрњи од мога духа, постаћу неважан. У основи свега је гордост. Ко се не руководи Духом Сетим, руководи се сопственим духом или демонским духом. Због тога бива немоћан, ожалошћен, гневан и очајан. Њега и најмањи ветар претури. Када је Исус био крштен у Јордану пун Духа Светога врати се са Јордана и одведе га Дух у пустињу да Га ђаво куша. Господ каже примио си Духа Светога али биваш кушан. Кушач је кушао Господа, али Га није победио. Ми не можемо примити Духа Светога у пуноћи у којој га је примио Христос. Можемо га задобити онолико колико нам треба за наше спасење и да се смиримо да би нас Дух Свети водио да знамо куда треба да идемо. Према чистоти срца, Дух се усељава у срце човеково и управља човеком. Може ли Бог становати у прљавштини? Не може. Да ли ми хришћани радимо на чистоту свога срца? У чему је циљ нашег хришћанског живота? У стицању Духа Светога. Неко ће рећи одлазак у Цркву, молитви, исповести, покајању и то је потребно. Ма како то било добро, циљ није само таква врста испуњавања неопходног средства, већ у стицању Светога Духа. Сва друга дела која чинимо Христа ради су средства за стицање циља хришћанског живота. Зато Господ каже да ће вас Утешитељ научити свему и подсетити на све оно што је речено у Светом Писму. Божанска уста изговарају само оно што је божанско. Чиста уста изговарају чисте речи, чисте мисли иду од чистоте, као што и прљаве иду од прљавштине. Шта значе ове речи ако не да сваки треба да се молимо да дође Дух Свети и да се усели у нас и очисти нас. Ми ни једно богослужење не почињемо без молитве Духу Светоме, „Царе Небески дођи и усели се у нас и спаси душе наше.“ Без Духа Светога ништа не можемо да учинимо. Дакле да се молимо Богу свакодневно, непрестано да Дух Свети дође да се усели у нас. Он је усељен светом Тајном крштења, али треба проверити да ли га нисмо потиснули са својом гордошћу и изагнали из себе. Потребно нам је хришћанско смирење. Без смирења ни једну врлину не можемо остварити. Нека нам Господ помогне и нека нас Дух Свети учи шта треба да мислимо, кажемо и радимо да би смо се спасли.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних, Владика Јован је вернима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.

протођакон Мирослав Василијевић