Прослава Великогоспојинских свечаности, која је започела празником Успења Пресвете Богородице и обележавана низом гостовања истакнутих и признатих културних радника, закључена је у петак, 17. септембра 2021. године. У препуном Саборном храму у Крагујевцу, одржано је предавање на тему „Монаштво – бескрвно мучеништво“, а предавач је био Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Свете царске лавре Хиландара. Међу слушаоцима су били свештенство и монаштво Шумадијске епархије, али и других епархија наше Цркве, као и мноштво верног народа.Пре почетка предавања, архимандрит Методије је молитвено учествовао на вечерњој служби у Саборном храму којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован.
Уводном речју, окупљеним слушаоцима се обратио водитељ програма протојереј Срећко Зечевић, који се уваженом предавачу и присутнима захвалио у име Епископа шумадијског Господина Јована и братства Саборног храма Успења Пресвете Богородице. Представљајући Високопреподобног архимандрита Методија, отац Срећко је истакао како је Цркви у Шумадији учињена велика радост, јер је у ову град Крагујевац игуман Методије донео благослов места где је свака стопа натопљена знојем подвижника, као и да је Хиландар наша лична карта, која нам говори ко смо и одакле потичемо.
Високопреподобни архимандрит Методије је своје предавање отворио речима да је монаштво пронашло многе одговоре на животна питања, међу којима се налази и питање страдања: „Много је писано о овој теми и зато нећу почети од нуле, него ћу се на њих надовезати. Садашњи Епископ бачки Иринеј, још док је био јеромонах, написао је једну студију под називом „Монаштво и проблем страдања“. Он је користио доста навода из дела његовог духовног оца и учитеља Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског. Неке од тих цитата сам поставио као почетак, када говоримо о страдању у опште. Ава Јустин је истакао да је централни животни проблем – проблем од чијег решења зависи и вредност самог живота – јесте проблем страдања и смрти. Да су то заиста кључни проблеми, види се по томе што они муче сваког човека – од првог до последњег. Страдање је свуда присутно, све што постоји страда, сва је васељена потопљена у страдање и оно је нека кобна неопходност нашег света“. У наставку предавања, Високопреподобни игуман Методије је напоменуо књигу „Атонски подвижници XIX века“ и навео како је приређивач ове књиге описао монахе: „Монаси су добровољни мученици, јер где неће тамо их шаљу, а не дају им да иду тамо где би хтели“. Када неко одсеца нашу вољу то није лако, и заиста то представља један вид бескрвног мучеништва. Такође, мучеништво је и трпљење увреда на које се не сме одговарати истом мером, него праштањем и љубављу према тој особи. Монах не тражи своје право, већ стражи над својом савешћу. У молитвеним правилима за монахе се каже да, након што прочитају своје правило, монаси морају испитати своју савест како су провели тај дан – ако су учинили нешто добро, нека захвале Богу, а ако су учинили нешто зло нека се покају и моле Господа да то исправе“. Закључујући своје предавање, игуман Методије је навео неколико анегдота из монашког света, које јасно и прецизно описују кроз каква сва мучеништва и са каквим искушењима се монаси сусрећу. У том смислу је истакао да се све неправде које монаси доживљавају могу поднети, само уз помоћ врлина смирења и трпљења које спадају у ред основних у хришћанском животу.
ПРЕДАВАЊЕ ХИЛАНДАРСКОГ ИГУМАНА МЕТОДИЈА НА ТЕМУ „МОНАШТВО – БЕСКРВНО МУЧЕНИШТВО“
Након предавања су уследила питања од стране окупљених слушалаца и тако је последње, четврто по реду, предавање у оквиру Великогоспојинских свечаности завршено. Заступничке молитве Пресвете Богородице су и ове године учиниле да се свечаности посвећене у Њену част успешно и плодотворно заокруже. Молимо Пресвету Мајку и њеног Сина да нас удостоје да и следеће године будемо учесници у прослави ове манифестације од значаја за град Крагујевац.
Лазар Марјановић
