За певницом су певали чланови певачког друштва “Србски Православни појци”.

После прочитаног Јеванђелског зачала беседио је владика Јован: “У Име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, браћо и сестре. Нека нам буду на здравље и спасење молитве које данас приносимо Господу и Пресветој Богородици. Нека нам буду на здравље и спасење Света Литургија и Свето Причешће којим ћемо се данас причестити. Верујем да има међу вама оних који су били синоћ на богослужењу где се читао акатист Пресветој Богородици. Акатист је уствари похвала Мајци Божијој. Онај ко је са разумевањем слушао и молио се, он је могао осетити присуство Мајке Божије. Зашто Црква толико прославља мајку Божију? Зато што је Она наша посредница пред Богом. Прославља се јер је мајка Божија мост преко кога је Господ Христос дошао на овај свет и поново узашао горе на на небо. Она је наша заступница, она је наша молитвеница и како то Црква каже она је мајка свих нас. А ко може више волети своју децу него мајка. Она подједнако воли и ону добру и ону лошу децу. Она се радује доброј деци, а тугује због оне лоше. Она лоше дете жели да материнском љубављу врати у загрљај мајке. Јер кад год се човек огреши он се удаљује од Бога и престаје да буде у загрљају да ли Божијем да ли породичном, да ли људском, јер грех удаљава човека. Зато је највише храмова посвећено управо Мајци Божијој, као и овај у коме се ми данас налазимо.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Ми смо данас чули ово Свето Јеванђеље које је предивно и веома поучно. Јеванђеље нам говори како је Господ Христос ушао у једно село где га је срела једна жена по имену Марта. Она се труди да угости најважнијег госта. А сестра Мартина, Марија, када је чула шта тај гост говори, она је заборавила на делатност своје сестре Марије у смислу гостопримства и седела је код ногу Христових и слушала беседу Његову. Цео свет људски се дели на ове две сестре. На Марту и Марију. На Марту су они који више брину о овоземаљском, док Марија мисли оно што је Божанско, на оно што је вечно, на оно што је узвишено. Данашње Јеванђеље нам говори шта ми добијамо кад угостимо некога. А шта добијамо са друге стране када слушамо реч Божију и ако је испуњавамо. Велико добро се стиче гостољубљем. Имамо пример Аврама који је не знајући угостио саму Свету Тројицу. Овде се поставља питање до кад треба да идемо у гостопримству. Све дотле док не занемаримо Бога. Треба указати гостопримство, међутим, још је веће добро слушање духовних поука и поучних речи и још највеће је слушање речи Божије и живети по тим речима Божијим. Господ каже: “Благо ономе ко слуша реч Божију и испуњава оно што је чуо и научио”. Заиста благо човековој души која то постигне. Добро је хранити своје тело, али требамо хранити и своју душу, јер реч Божија је храна за душу човекову. А када се хранимо речју Божијом ми се хранимо вечношћу и самим Господом нашим Исусом Христом. Господ одговарајући Марти каже да ми не постојимо у овом свету да бисмо се задовољили телесном храном, него да бисмо творили оно што је душекорисно. А нема ништа душекорисније и спасоносније него слушати реч Божију и извршавати је и испуњавати је. Једном приликом слушао сам као дечак Преподобног Јустина Ћелијског како је он рекао да две жене владају светом - Ева и Света Дјева. Ева рађа за смрт, а Света Дјева рађа за вечност. У овој јеванђелској причи Марта представља делатну врлину, а Марија созерцање, или како бисмо још рекли расуђивање о ономе што је узвишеније. Чини ми се да поред свих молитви које упућујемо Мајци Божијој, ми треба да се молимо да добијемо то правилно расуђивање. Јер ако ми расуђујемо само искључиво по нашем уму и разуму, по нашој људској слабости и огреховљености никада нећемо правилно расудити. Да Бог да да имамо то правилно расуђивање. Данашња поука је да се ми сами одлучимо да ли ћемо бити на овој или оној страни. На једној страни морамо бити – или на Божијој или на страни онога другога. Зато, браћо и сестре да се помолимо Богу да слушамо реч Божију онако како је то чинила Мајка Божија. Да се помолимо Мајци Божијој да победимо све помоћу речи Божије коју ми слушамо и испуњавамо. Да сте срећни и Богом благословени”.

Након Свете Литургије и кратког послужења у парохијском дому, ручак за све госте припремило је братство овог Светог Храма.

Ђакон Стеван Илић