За певницом је била група ђака Богословије, који су својим умилним појањем допринели лепоти ове Свете Литургије.

По прочитаном Јеванђељу, а благословом Владике Јована, верном народу се својом надахнутом беседом обратио отац Зоран Крстић говорећи нам о времену Триода у коме се налазимо као предворју поста, који је идеалан период за наше покајње. Објашњавајући да покајње јесте исповедање и најмањег греха, али није само то, него још више умножавање љубави и чињење делатне љубави најпре према ближњима, како бисмо могли рећи да волимо и Бога. Шта ће бити коначни критеријум Суда Божијег? Љубав! Сами се не можемо испунити љубављу, то је пре свега дело Духа Светога. Наше спасење и наше покајање јесте жеља за задобијањем Духа Светога. Кад постоји таква жеља која се изражава кроз љубав, онда нам и Господ помаже. Тако би Црква желела да сви ми кренемо на пут Великог поста. Наш подвиг и све оно што ћемо радити током тог пута једини смисао има да задобијемо љубав према Богу и према ближњима. На крају своје беседе отац Зоран је пожелео срећан почетак поста да у здрављу и радосости дочекамо и Васкрс.

Беседа протојереја-ставрофора проф др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

На позив ђакона: “Са страхом Божијим и вером приступите”, преподобно монаштво и благоверни народ је приступио Светој Чаши и кроз Свету Тајну причешћа се сјединио са Богом.

Пред крај Свете Литургије служен је трогодишњи парастос монахињи Магдалини која је дуги низ година била послушница на Владичанском двору, а која је сахрањена овде на манастирском гробљу, као једна од сестара ове свете обитељи.

По одслуженом парастосу уследила је Трпеза љубави за све госте, те за покој душе монахиње Магдалине, а коју је припремила игуманија Јелена са својим сестринством.

Јереј Дејан Марковић