Чтецирали су др Марко Петровић, Владимир и Лазар Марјановић.

Литургију су појањем улепшали “Србски православни појци” из Београда.

Беседећи Владика Јован је рекао да је: “Слепи просијак из Јерихона, иако не видевши осетио да туда пролази Син Творца света и човека, те је завапио за помоћ. Тако може да вапи само болестан човек за здрављем и слеп за Светлошћу. Прогледавши узвишеним делом које је Господ учинио над њим, слепи пође за Христом славећи га. Људи често хуле, самохвалишу се, клевећу и осуђују трујући себе, уместо да као овај човек, хвале Бога. Човек својим речима може више да посече него ли било којим мачем. Језик казује оно што је у срцу човека. Срце треба да буде орган вида и љубави, а не мржње. Човек који има унутрашњу духовну лепоту, зрачи покривајући све своје недостатке, баш као што је вера спасла слепога духовне пропасти. Где има вере има и чуда. Вером усељавамо Бога у себе. Вера нам је потребна за оба света. Њоме можемо да одшкринемо врата небеског, Божанског и непролазног света. Фарисеји нису могли од самих себе да виде ништа узвишено, али је зато слепи човек прогледавши видео Христа као Спаситеља. Преко телесног слепила овога човека из Јерихона, Господ Исус Христос открива духовно слепило гордељивих људи. Свети Григорије Богослов је имао духовног вида. Зато је постао “пастирски свирјел” који је испевао духовну мелодију живећи делима по Богу. Он је постао обиталиште Духа Светога и његово срце је било испуњено познањем смисла и тајни овога и онога света”, била је поука Владике Јована верном народу.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Након Литургије, преломљен је славски колач чији су домаћини били пароси грошнички протојереј Душан Илић и јереј Мирко Шиљковић као и чланови црквеноопштинског одбора. Трпезом љубави постављеном у црквеној порти, настављено је празновање храмовне славе Светог Григорија Богослова.

протођакон Мирослав Василијевић