Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење свештеника жичке Епархије протојереја-ставрофора Љубинка Костић и протојереја-ставрофора Аранђела Даниловића и још Архијерејског намесника крагујевачког протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића, секретара ЕУО Епарјхије шумадијске протојереја-ставрофора Милована Антонијевића, Архијерејског намесника космајског протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, Архијерејског намесника левачког протојереја-ставрофора Милића Марковића, протођакона Ивана Гашића, протођакона Мирослава Васиљевића, јерођакона Јована (Прокина) и јерођакона Василија (Старовлаха).

На Литургији и опелу одговарао је хор Саборне цркве у Крагујевцу, под диригентском палицом протојереја Драгослава Милована.

Светој Литургији и опелу присуствовало је многобројно свештенство и монаштво Епархије шумадијске, ожалошћена породица, бројни сродници и некадашњи парохијани и поштоваоци лика и дела проте Саве.

Након одслуженог опела, Владика Јован је изговорио опроштајну беседу над одром покојног проте.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Од проте Саве су се речју опростили протојереј-ставрофор Милић Марковић, старешина Старе цркве у Крагујевцу, и протојереј-ставрофор Љубинко Костић дугогодишњи пријатељ.

Беседа протојереја-ставрофора Милића Марковића

Беседа протојереја-ставрофора Љубинка Костића

јереј Дејан Марковић

ПРОПОВЕД ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ, НА ОПЕЛУ ПРОТОЈЕРЕЈУ СТАВРОФОРУ САВИ АРСЕНИЈЕВИЋУ

"Ожалошћена породицо, часно свештенство и монаштво, браћо и сестре!

За само седам дана у отворени диптих умрлих Шумадијске епархије уписана су два имена, игумана манастира Саринца протосинђела Николаја и сада, проте Саве Арсенијевића. Црква Божија у Шумадији постала је сиромашнија за ова два свештенослужитеља, као и њихове породице, за којима као људи жалимо. Али сам сигуран да је Царство небеско постало богатије, јер су се у њега уселиле две благочестиве хришћанске душе. Данас најпре породица оца Саве, а затим и ми, његови сарадници, пријатељи и познаници, жалимо због овог привременог растанка од њега, али, такође, верујемо да ћемо се сусрести у Царству Божијем. Реч је о вери која нам помаже да хришћански преболимо овај земаљски растанак са онима које смо волели и са којима смо живели и радили и са којима смо се молили.

Браћо и сестре, свако људско биће на земљи призвано је за Царство Божије, за вечно и непролазно. И блажен је пут којим полази нека душа са земље ка Царству Оца и Сина и Духа Светог. Зато и певамо на опелима: “Блажен је пут којим данас идеш, душо, јер ти је припремљено место покоја”. Блажен је и пут душе проте Саве ка Господу Којег је целог живота љубио. То је пут покоја, мира и радости што све води у вечни живот. Блажен је пут упокојења његовог тела, последњих дана напаћеног и изнемоглог, које се данас полаже у земљу поред овог храма у којем се служи Света Литургија коју је прота Сава служио у свом животу у разним местима и на разним странама, да би овда сачекао опште Васкрсење.

Наш отац Сава, кога данас испраћамо, био је права хришћанска душа и сав свој живот предао је Христу и Цркви. Рођен је у поштеној свештеничкој породици у којој је задојен вером у Бога и Цркву. Живот му није био лак јер је као млади богослов остао без оца кога су комунисти убили. Све то није поколебало Саву да остане у Цркви све до краја живота служећи верно, одано и предано Богу, од парохије у Рогојевцу, па Старе цркве у Крагујевцу и до далеког Ванкувера у Канади, да би по промислу Божијем крај овоземаљског живота завршио као парох крагујевачке Стере цркве и архијерејски намесник лепенички и левачки. Где год је службовао као свештеник оставио је препознатљив траг и велика дела о којима нећу сада говорити јер ће о њима поколења казивати. За оца Саву се може рећи да је био трудбеник, радан и вредан, али изнад свега добар човек и свештеник и да се трудио да живи за Царство небеско.
Браћо и сестре, све у нашем варљивом свету само је бледа и зрнаста символика онога што се тек има дешавати у невидљивом свету, када род људски кроз свеопште Васкрсење на крају историје буде ушао у те невидљиве светове. Желећи да нам благу вест шта нас чека што јасније изрази, богонадахнути Свети апостол Павле каже: “Тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили” (Прва Коринћанима 15, 42-43).

Ето, и ми данас, по речима Светог апостола Павла, сејемо нашег проту Саву у распадљивости, а Господ ће га подигнути у нераспадљивости. Сејемо га у немоћи, а пожњеће га Господ у сили. “Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло” (Друга Коринћанима 5, 10). Ове речи апостола Павла јасно нам говоре да сви људи морају проћи кроз капију смрти и појавити се на суду Божијем.

Умирање је “пут све земље”, рекао је неко. Човек не нестаје као личност гашењем функција мозга или престанком рада срца. Зато што човек осим тела, има и вечну и бесмртну душу уколико је она спојена са Христом. И управо душа чини човекову суштину. Ето, и ми не волимо блиског човека због лепоте његове спољашности, већ због особина његове душе. Отуда памет, доброта, карактер, љубав, осећања, милосрђе када су особине нашег ближњег чине његов лик. Заиста, све ове особине могу се приписати проти Сави.

Данашњом Светом Литургијом и служењем опела молитвено препоручујемо Господу да прими нашег доброг проту Саву у наручје Аврама, Исака и Јакова, у Цраство небеско и да га у Последњи дан васкрсне. Молећи се за душу оца Саве, молимо се да Бог кроз веру пошаље утеху његовој породици због привременог растанка са њим. Он је заиста био примеран муж, добар отац, добар деда, добар сарадник и најпре, добар човек.

Драги брате Саво, хвала ти на труду, љубави и сарадњи, а све смо ово имали још од нашег раног детињства па до твога издисаја. Хвала ти на свему, а највише ти хвала што си био Христов и што је Христос био твој по чему ће те Он и препознати. Сада, ожалошћена породицо, браћо и сестре, на овом привременом растанку са оцем Савом, замолимо га да нам опрости ако смо се у било чему огрешили о њега. А и ми да опростимо њему. У народу се каже: не можемо се лепо растати, ако једни другима не опростимо.

Бог да ти душу прости, брате Саво, и нека ти подари Царство небеско у којем ћеш се за нас молити. Ми ти обећавамо да те никада нећемо у молитвама заборавити, па и ти немој нас заборавити у молитвама пред Господом. Бог душу да ти прости! Амин."

ОПРОШТАЈНА РЕЧ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАВРОФОРА МИЛИЋА МАРКОВИЋА ОД ПРОТЕ САВЕ АРСЕНИЈЕВИЋА

Браћо и сестре!

Данас се молимо заједно са оцем Савом, јер у Господу нема мртвих, у њему су сви живи. Било да смо мртви или живи, било да смо у овом свету, чије обличје пролази, или смо га напустили, сви смо живи у Христу зато што смо сједињени са Њим. Целокупни богослужбени живот Цркве тиче се мртвих у потпуно једнакој мери као што се тиче живих. У диптиху се имена живих И умрлих помињу заједно као имена живих у земљи живих.

Ми верујемо у Бога не зато што нам Он обећава нешто после смрти, не због тога што нас чини срећним у овом свету, већ због тога што ћемо на крају бити помазани Духом Светим и што ће свет постати истински храм Бога и вечног живота.

Оче Саво, многу пута смо се заклањали иза тебе, а имали смо и иза кога. Из љубави према Цркви, припремио си многе књиге, споменице, календаре, фотографије, видео записе као вечна сведочанства духовног трајања наше свете Цркве. Тебе су сви знали и нема ко није чуо за тебе најпре због твог неизмерног труда за Цркву Божију.

После вести о твом упокојењу добили смо поруку из једног нашег манастира: “Није имао одмора на земљи, нека му Господ дарује вечни починак у Царству свом”. Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије која је у Христу Исусу Господу нашем (Римљанима 8, 38-39). Амин!