Али духовно старање нашег Архипастира, које никада не престаје и молитвено заступништво које нас свагда поткрепљује, охрабрило је наше духовне снаге да се поред свих смутњи Видовданско вече одржи.

Како то доликује, овој духовној радости претходило је Литургијско сабрање, када је верни народ приступио да се сједини са Васкрслим Господом. После прочитаног Јеванђелског зачала протојереј Срђан П. Тешић, који је началствовао Литургијским сабрањем, поучио је верни народ. Том приликом је подсетио на смисао жртве коју је поднео Свети и благоверни кнез Лазар за веру православну и име Христово. Његова жртва светли до данашњих дана, и подсећа нас на пролазност света, заповест о љубави према Богу и опредељености срца и душе човекове за вечност, подсећа нас на непрестана страдања која као хришћани подносимо, на испуњење блаженства које Господ обећава, а које човека крепи до смртног часа да не посустане и не посумња у истинитост речи Божије и Његова обећања. Крв мученичка вапије ка Небу за правдом Божијом, а како каже вечерња стихира и Господ и анђели са гневом гледају на мрзитеље правде и истине, јер истина има само једно име, и једино се у Христу налази.

У вечерњим часовима отпочео је програм Видовданске вечери, који је под руководством наше протинице Милице Тешић припремио хор “Свети ђакон Авакум”. Програм је отпочео интонирањем химне Републике Србије, након које је водитељка програма и чланица хора Сара Поледица поздравила све присутне речима добродошлице.

Својим присуством наше сабрање увеличао је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, са свештенством Епархије шумадијске, али и монаштво манастира Дивостина са високопреподобном игуманијом мати Анастасијом.

Својим програмом хор је подсетио на вечиту припадност Косова и Метохије српском срцу, јер је оно део тела и целовитости Србије! А, који човек мрзи на удове своје и који их се икада лако одриче?! Поред тога младе наде су песмом “Дедовина” подстакле све присутне на размишљање и решавање све присутнијег проблема напуштања домовине, као да туђе небо боље греје од родне груде.

Нарочиту захвалност исказујемо нашим сада већ верним гостима, који су својим присуством увеличали наше славље, а то су чланови културно-уметничког анасамбла “Смиље” под управом Иване Јовић, најмлађи чланови културног центра “Раскршћа” под руководством госпођице Иване Иванковић и чланови дечијег хора Саборног храма у Крагујевцу под руководством диригентице Марије Радовић.

На крају програма протојереј Срђан П. Тешић се обратио сабранима и том приликом се најпре дубоко захвалио Преосвећеном Епископу који је својим присуством не само подржао нас као оне који су овај програм припремили, већ подржао сабрани народ и својим присуством му дао снаге да не очајава и смогне снаге да издржи у овим тешким временима духовне кризе отуђености кроз коју свакодневно пролазимо. Оно што нас је задесило нисмо могли да бирамо, али свакако можемо да изаберемо пут којим ћемо ићи и шта ћемо бити кроз своје поступке, подсетио је прота Срђан у свом обраћању, и додао да је Црква Христова једино сигурно упориште које нам нуди безбедност и сигурност, сигурност пловидбе по овом узбурканом мору садашњице и да никада не напустамо своју Мајку Цркву ма у каквим смутњама и тескобама, опасностима или недоумицама били. Са жељом за што скорији поновни сусрет, прота је пожелео здравље и радост у Христу Богу, која је једина истинита и непресушна радост са Извора Бесмртности!

Након тога уследила је трпеза љубави коју је припремио верни народ парохије шумаричке.

Страхиња Вуксановић, дипломирани правник