На почетку своје беседе Владика Јован истакао је разлику између анђела и људи рекавши да су људи телесна бића и да им је стога неопходно да се хране овоземаљском храном како би опстали у овом привременом животу. Будући вечни живот изискује другачију храну, храну која души долази од Бога, хришћанских врлина и Светих Тајни, тако да је човеку најбоље да духовну глад утоли овом светом храном. Христос је и дошао у свет због духовне глади народа који је, како онда тако и данас, разочаран људском мудрошћу, а при том неочаран Божијом премудрошћу. Мудрост овога света каже да је у здравом телу здрав дух, а Црква Христова проповеда да је у здравом духу здраво тело, јер и онда када је тело ослабљено дух га уздиже до те мере да човек налази радост у својим мукама. Без Христа су и тело и душа у пустињи, изложени неутољивој глади и неугасивој жеђи, а кроз Свето Причешће и душа и тело су, напојени Христовом љубављу, на прагу вечности. Како Свето Писмо сведочи, Христос је чудом у пустињи нахранио пет хиљада људи, а данас се на светим Литургијама чудом причешћују милиони верника посредством Светог Духа који храни и теши оне који се кроз молитву, праштање, љубав, сузе и покајање сједињују са Христом.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Епископ Јован благоизволео је произвести јереја Јована Биберчића у чин протојереја похваливши га за своје молитвено и ревносно служење Богу и народу и подсетивши га да, како њему тако и свима нама, наше несавршенство отвара простор и могућност за даљи напредак у животу и вери.

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована новопроизведеном протојереју Јовану Биберчићу

Владика се заједно са свештенством, монаштвом и верним народом помолио за здравље и опоравак настојатељице манастира Вољавча монахињу Евгенију, а потом је пререзао славски колач и честитао крсну славу свим свечарима и сестринству ове свете обитељи.

Након свете Литургије уследила је трпеза љубави уприличена од стране монахиња.

ђакон Урош Костић