БЛАГОДАТ БОЖИЈУ НЕ МОЖЕМО ЗАДОБИТИ БЕЗ ПОДВИГА

БЛАГОДАТ БОЖИЈУ НЕ МОЖЕМО ЗАДОБИТИ БЕЗ ПОДВИГА(Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована
на славској Литургији у Богсловији Светог Јована Златоустог
у Крагујевцу, 26. новембар 2010. године)

 

У име Оца, Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре!

Данас наша Црква, ово училиште и ми сви заједно, прослављамо великог угодника Божијег – светог Јована Златоустог. Прослављамо патрона ове Богословије, заштитника сваког оног верујућег човека који призива име Божије и који се молитвено обраћа светом Јовану да се он моли за њега. Због чега ми прослављамо светог Јована Златоустог? Прослављамо га првенствено због његовог светог живота, због мудрости, због подвига, због силе речи које су излазиле из уста његових и освећивале и просвећивале свакога онога ко је те речи примењивао и ко их примењује у свом животу.

Све је то красило овог угодника Божијег. Не може се рећи када је он био већи – да ли у време свога живота на земљи, или после престанка његовог живота, или данас? Не може се заиста рећи када је он био већи, када је био актуелнији, потребнији. Увек, свагда и довека. Зашто се питам када је био потребнији? Ако желимо да одшкринемо врата сазнања о Богу, о Светој Тројици, о Цркви, о Тајни овога и онога света, не можемо то учинити без Златоустове мудрости и списа које нам је оставио за поуку. Не постоји време када је он био мањи или већи, он управо стоји на размеђу векова, између античког света и нашег хришћанског времена које је пленило и које плени свежином, полетом, осећањем слободе. Ту новину хришћанске вере нису успели да покваре ни многе јереси, ни многе невоље, ни многе патње које Црква има у својој историји. Зато неће ни наше невоље, ни наше муке победити ништа друго до вера у Бога и живот по Богу.

Ако човек хоће да реши сукоб сам са собом, нека завири у дела светог Јована Златоустог, па ће му се дати одговор како да реши сукоб у себи и сукоб са другим. Зато и ми, ако молитвено призовемо и удубимо се у силу речи Златоустових, у силу благодати Божије која је излазила из уста његових, онда ћемо бити радосни људи и поред туге и невоља које нас сналазе у овоме животу. Онда ћемо сазнати шта је истина, браћо и сестре! Онда ћемо сазнати да је једина истина Бог наш и Спаситељ наш, да је истина, не у једном човеку, него у Цркви Христовој, у заједници Бога и људи.

Данас, када се исувише лако говори о постхришћанском свету, о постхришћанској Европи, када се Хришћанство, а посебно Православље осуђује за много што и шта, Златоусти је животнији него икада. Рекох, посебно је актуелан данас, али нема тога времена када он није био актуелан. Верујем да неће ни бити времена када он неће бити узор, поука и пример, и епископу, и свештенику, и вернику, јер је он, као пастир Цркве Божије животом и делима, списима, чувао и чува – и сачуваће - Цркву Божију и народ Божији.

Он је најпревођенији, најомиљенији свети Отац, како на истоку, тако и на Западу, због значаја његових дела, али првенствено због значаја његовог живота. Зато најпре кажем себи, па вашим учитељима и вама, драга децо духовна, драги ученици овог училишта, изучавајмо оно што је свети Јован написао. Али, првенствено живимо оном ватреном вером и животом хришћанским којима је живео свети Јован Златоусти – па ће нам се отворити, и ум, и разум, и душа и срце, како бисмо у њих сместили Бога и оно што је Божије, што је Богу угодно.

Свети Јован Златоусти, као и наш Господ Исус Христос, уче нас да благодат Божију не можемо задобити без труда, без подвига, без одрицања од себе, јер тек када уложимо труд, када уложимо подвиг, веру, љубав, тим одрицањем долазимо до истинске заједнице са Богом, са собом, једни са другима. Без подвига, труда и одрицања не можемо доћи ни до истинске димензије свога бића. О свему томе тако дивно благовести свети Јован Златоусти.

Дај Боже да се и ми, заједно са светим Јованом Златоустим, загрлимо у Царству небеском и са свима онима који учинише, који даше и који дају да ово училиште остане и опстане. Нека би дао Бог да оно опстане на векове, како би одавде излазили нови златоусти, нови проповедници, нови мисионари народа Божијега.

Нека је срећна слава, вама децо драга, учитељима вашим, ректору вашем и свима који су данас овде дошли да се кроз свету Литургију, која је живот наш, учимо и поучавамо ономе што нас је учио свети Јован Златоусти. Бог вас благословио!