уторак, 04 март 2008 00:00

Преподобномученица Филотеја Атинска

Аутор
Оцените овај чланак
(1 Глас)

Преподобномученица Филотеја Атинска

Рођена у Атини 1522. године. Бездетни родитељи измолили су је од Бога, а када је имала 12 година, удали су је. Муж јој је био суров и свакодневно је злостављао. Након три године, Бог га узе са лица земље. Ка­да су јој се родитељи упокојили, сагради женски манастир, а потом се замонаши. Врло брзо манастир се напуни монахиња. Подизала је и болнице и, тајно, школе за хришћанску децу. У манастир је склањала девојке хришћанке које су бежале од турског зулума. Била је крајње милостива и пожтвована за ближње. Турци су је бацали у тамницу. Једном су је тако претукли да се убрзо упокојила. Било је то 1589. године. Мошти су јој чудотворне и нетљене. Почивају у Атини, у олтару митрополијског саборног храма.


Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија

Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.


Преподобни Доситеј

Преподобни Доситеј, ученик славнога Авве Доротеја, који живљаше у киновији преподобног Серида, Јована и Варсонуфија Великог. Би Доситеј сродник некога војводе, и дође у Јерусалим да види светиње. Када он једном гледаше слику Страшнога Суда у једној цркви, приближи му се једна жена у порфирној хаљини и објашњаваше му. И најзад, при растанку, рече му, да ако се жели спасти, треба да пости, да не једе меса, и да се често моли Богу. То беше Пресвета Богородица. И разгоре се срце младога Доситеја, те пожели живота иноческог. Доротеј га прими за свог послушника и нареди му да потпуно одсече своју вољу и да слуша свог духовног оца. Неколико дана даваше му да једе колико хоће, после извесног времена ускраћиваше му по једну четврт, па после неког времена опет једну четврт, докле га не навиче да пролази с најмањом мером хране, вазда говорећи му: „Једење је навика и колико ко навикне, онолико и једе”. И спасе се и прослави се потпуним послушањем. И оста за навек пример монашке послушности и преданости свом духовном оцу. Живљаше овај млади светитељ у VI веку.

 

Прочитано 5005 пута