Вести

СЕЛО ЦРКВИНЕ КОД МЛАДЕНОВЦА СВЕДОК ИСТОРИЈЕ И ВРЕМЕНА У КОЈЕМ ЖИВИМОЈедно од села у Шумадијској епархији које се с правом може похвалити својом златном историјом, јесте село Црквине код Младеновца. Иако у њему постоји Црква Светог пророка Илије која датира из 19. века, догађаји везани за настанак овог села које се налази свега 60 км од Београда, на путу Младеновац – Топола, враћају нас у далеку прошлост. На основу историјских података са којима данас располажемо, село Црквине се помиње у доба владавине деспота Стефана Лазаревића.

76 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА У МАРСЕЉУ Поводом 76 година од погибије Краља Александра I Карађорђевића у Марсељу, у Храму Светог Ђорђа на Опленцу, 9. октобра 2010. године, на дан Светог Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и парастос. Архипастиру је саслуживало свештенство опленачког намесништва на челу са протојерејом ставрофором Миладином Михаиловићем. Литургијском сабрању присуствовао је велики број верника и деце. Након Литугије служен је парастос краљу Александру.

ЧЕЖЊА ЗА ГОСПОДОМ И БЛИЗИНОМ ЊЕГОВОМ ЈЕ ПУТ СПАСЕЊАУ петак 8. октобра 2010. године на дан преподобне Ефросиније и светога Сергија Радоњешкога, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

ПРВА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ЗАЧЕЋА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЈОВАНОВЦУНа дан Зачећа светога Претече и Крститеља Јована, у среду 06.октобра, Владика Јован је служио прву Свету Архијерејску Литургију у селу Јовановац надомак Крагујевца.

Након дочека Архипастира од стране верног народа Јовановца, Владика је најпре освештао Крстове који ће бити постављени на куполе храма, који је тренутно у изградњи, а након тога је служена Света Литургија. Њој су присуствовали ђаци Јовановачке Основне школе са својим учитељицама. Литругију је својим појањем украсилио хор Марије Ракоњац из Тополе.

КО ПРИЗОВЕ ИМЕ ГОСПОДЊЕ ТАЈ ЋЕ СЕ СПАСТИЕпископ Јован Шумадијски служио је, дана 5. октобра 2010. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу, уз саслужење презвитера: протојереја-ставрофора Драгослава Сенића и протојереја Милана Беговића, и ђакона Ивана Гашића.

ПРИСТУПНА БЕСЕДА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА НА УСТОЛИЧЕЊУ - ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈАПромислом Божјим и благовољењем Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран сам и данас уведен у свети Трон српских патријараха. По увођењу у Трон који је утемељио први аутокефални Архиепископ и Просветитељ српски Свети Сава, свестан сам своје слабости и недостојности за овако високо звање. Административно устоличење моје смерности обављено је одмах после избора, 23. јануара ове године, у београдској Саборној цркви. Данас је обављено завршно, званично и предањско устоличење у овом древном седишту српских Архиепископа и Патријараха, у храму Светих Апостола ове свете Пећке Лавре.

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ УСТОЛИЧЕН У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХАЊегова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у ставропигијалној лаври Патријараха српских - Пећкој Патријаршији. Његовој Светости, поред епископа наше Свете Цркве, саслуживали су великодостојници свих Православних Цркава. Светој Архијерејској Литургији присуствовали су Председник Републике Србије г. Борис Тадић, престолонаследник Александар Карађорђевић и представници дипломатског кора.

ImageВековно седиште српских архиепископа и патријарха у Пећи, стециште теолога, књижевника, уметника и најумнијих Срба минулих времена, у којем се чува богата уметничка и црквена баштина, које више од седам векова одолева освајачима и чува сећање на најславније, али и најтеже тренутке српске историје, дочекало је нови миленијум окружено бодљикавом жицом. Иза те жице скупила се, један уз други, четири дивна и висока храма. Чувају један другога, јер знају да су у крстовима њихових купола сабрани сви српски крстови, знају да је под њиховим сводовима рађана историја нашег народа. Но, знамо ли то и ми? Знамо ли да је Пећка Патријаршија камен темељац српске историје? Чезнемо ли ми за њом данас, као што су Јевреји некад чезнули за Јерусалимом?

ПОЛАЗАК ВИСОКИХ ГОСТИЈУ У ПЕЋКУ ПАТРИЈАРШИЈУСвечаном чину устоличења Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, 3. октобра 2010. године, у ставропигијалној лаври патријараха српских - Пећкој Патријаршији, присуствовали су  високи представници свих сестринских Православних Цркава, представници Римокатоличке Цркве, традиционалних цркава и верских заједница, као и високи представници међународних организација.

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН ОСВЕШТАО ФАРМУ МЛЕКАРЕ КУЧ КОМПАНИ У ЛАПОВУЕпископ шумадијски Г. Јован освештао је 30. септембра 2010. године, на празник светих мученица Софије, Вере, Наде и Љубави, просторије и фарму млекаре Куч компани у Лапову. Ова угледна фирма је власништво гостољубивог г. Јездимира Куча који се своју љубав према Цркви и Богу већ доказао многим конкретним делима. Основана је као породична млекара још 1992. године, а прерасла је у познату фирму која производи и откупљује више од 40.000 литара млека дневно.

ЧОВЕК ЈЕ МОЛИТВЕНО БИЋЕУ четвртак након Воздвиждења Часног Крста, Владика Јован је служио Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујецу, уз саслужење јереја Срђана Тешића и пензионисаног пароха Драгослава Степковића.

ЦРКВЕНИ ХОР ОПЛЕНАЦ ИЗ ТОПОЛЕ СВОЈУ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ОБЕЛЕЖИО ВРЕДНИМ ПРИЗНАЊЕМЦрквени хор "Опленац" из Тополе учествовао је 12.-ог септембра ове године на Другом Саборовању хорова у Бањи Ковиљачи. Чланове хора срдачно и с љубављу угостио је хор "Сабор Српских Светитеља" при храму Св. Апостола Петра и Павла.

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ У БИБЛИОТЕЦИ САНУУ организацији Библиотеке Српске Академије Науке и Уметности у Београду представљена је 28. септембра 2010. године књига Манастир Каленић - у сусрет шестој стогодишњици. Ова књига представља зборник радова насталих поводом научног скупа посвећеног манастиру Каленић који је у истом одржан од 5-6. октобра 2008. године  у организацији Одељења историјских наука САНУ.

Крст, који је неодвојив од Христа и Његовог страдања има велики значај за све хришћане, зато му се Црква обраћа у својим молитвама:

УЗДИЗАЊЕ ЧАСНОГ КРСТА У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУО Божанска сило,
о непобедива сило,
о непојмива сило
славног и животворног Крста,
сачувај нас грешне!
(из вечерњих молитава)

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У ТУЛЕЖИМА КОД АРАНЂЕЛОВЦАУ недељу пред Воздвижење Часнога Крста Господњега, 26. септембра, Преосвећени Епископ Шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у Тулежима код Аранђеловца. Новоподигнута црквица посвећена св. Николају Мирликијском била је препуна верника и дечице који су се сабрали у дом божији да дочекају свог Архијереја и да учествују у Светој Евхаристији.

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У БАЋЕВЦУУ суботу 25. септембра 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је у храму Силаска Светога Духа у Баћевцу Свету Архијерејску Литургију.

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видо Милић и Радивоје Митровић и јереј Дејан Антић и Влада Димитријевић. На Литургији је појао хор храма “Светог пророка Илије” из Вранића али и велики број деце на опште одушевљење свих хришћана који су тога дана били у храму.

ПРВА СМОТРА ЦРКВЕНОГ БЕСЕДНИШТВА У ПОПОВИЋУСа благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 25. септембра 2010. године, одржана је прва смотра црквеног беседништва у Поповићу, Архијерејско намесништво космајско.

Свету Литургију је служио високопреподобни отац Сава, настојатељ манастира Венчац.

МАНАСТИР КАЛЕНИЋ - У СУСРЕТ ШЕСТЈ СТОГОДИШЊИЦИБиблиотека Српске академије наука и уметности организује промоцију књиге Манастир Каленић - у сусрет шестој стогодишњици: научни скуп, Каленић, 5-6. октобар 2008. године / уредник академик Јованка Калић. - Београд: Одељење историјских наука САНУ; Крагујевац: Епархија шумадијска СПЦ, 2009, у Београду, уторак 28. септембар 2010. у 13.00 часова у Клубу САНУ, међуспрат.

О књизи говоре: Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, академик Јованка Калић, уредник, и проф. др Миодраг Марковић