Владика је окупљеним верницима протумачио прочитано јеванђељско зачало у којем Господ говори о правом пастиру и правој паши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Чули смо данас, браћо и сестре, овај кратак али поучан одељак из Јеванђеља у ком је Господ Христос оним Јудејцима који Га нису признали, рекао за себе: “Ја сам врата, ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи”. Заиста веома поучно Јеванђеље, јер ове Христове речи, где Он каже “Ја сам врата”, значе да је човек за вечност, за бесмртност. Другим речима, Господ каже да не може нико ући у вечност другачије него кроз Христа. Само оно што уђе у Христа и оно у шта Христос уђе је освећено. Човек је освећен Христом ако је у Христу. Ми који смо крштени смо чланови Цркве. Онај ко се у Христа обукао, он се са Христом распиње. Ко није у Христу, неће васкрснути, хоће, али неће за Царство Небеско и живот вечни. Ове речи “ући ће и изићи ће”, значе да човек кад изађе из овог света одлази у живот вечни; онај који излази из овог света са Христом, он улази у Царство Божије. “Пашу ће наћи”, значи да је Христос наша паша. Христос је стално на Трпези и то нам сведочи света Литургија. Ми на Литругији саслужујемо Духу Светоме Који долази и освећује ове дарове наше, хлеб и вино, и претвара их у истинито Тело и истиниту Крв Христову. Зато Господ каже да ко једе Тело и пије Крв Његову имаће живот вечни. Дакле, Господ Христос је та наша храна, а та храна је све оно што је боголико, све оно чиме се храни боголика душа човекова. Ако се ми не хранимо Христом, нећемо живети, а Он је на столу, на Трпези. И сад ако ти и ја умиремо од духовне глади, ко нам је крив? Христос је ту, Он је себе дао. Храна Христова јесу и хришћанске врлине и свете тајне. Сваком тајном коју човек прими у себе он се храни. Православни хришћанин је увек у радости. Храни се онај који је у Цркви. Тако је чинио и живео и наш Евстатије, архиепископ српски, којег данас славимо. Он се хранио том храном непролазном, хранио се Христом Спаситељем. Баш зато што се хранио Христом, постао је прави пастир словесног стада. Он је био пастир који је заиста био пример, поготово нама свештенослужитељима. Пастир је и отац и мајка у породици. Добар пастир се разлкије од најамника, јер најамник чим види опасност он бежи, пушта овце, а пастир иде испред оваца ако је себе дао за овце. Врата раја су нам отворена, али човек у зависности од свога живота може та врата држати отвореним, или их затворити. Зато браћо и сестре, да се помолимо Богу и нашим светитељима да нам помогну у вери, да својим делима посведочимо своју веру. Нека нам Господ помогне да се нађемо у Царству Небескоме. Бог вас благословио”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон