ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “ТРУДИМО СЕ ДА СВЕ СА БОГОМ ПОЧИЊЕМО, И ДА СВЕ СА БОГОМ ЗАВРШАВАМО”

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “ТРУДИМО СЕ ДА СВЕ СА БОГОМ ПОЧИЊЕМО, И ДА СВЕ СА БОГОМ ЗАВРШАВАМО”У понедељак, двадесет и девети по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јереј Александар Мирковић, јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: др Милосав Ђоковић, Илија Арсенијевић, и Димитрије Јаковљевић. За певницом је било братство храма Светога Саве.

Данас када наша света Црква прославља пророка Данила, обележавамо и свете мученике ђакона Авакума и игумана Пајсија, пострадале у деветнаестом веку од Турака.

У наставку Литургије Преосвећени је одржао реч о Јеванђељу. Тумачећи речи апостола Павла, он је рекао: “И све што чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу и Оцу кроз Њега. Ове речи дају нам јеванђелско правило за свакодневни наш живот у овоме свету. То значи да нам све у животу буде обухваћено Христом. И све да нам буде ради Њега, да нам буде све од Њега и кроз Њега. Све што чинимо у животу, а није ради Христа, није спасоносно и вечно... Шта је пролазно? Грех. Све што не чинимо ради Христа то је грех и смрт. Без Христа нема Васкрсења ни спасења. Све што чинимо да чинимо у име Господње, и овим речима апостол Павле хоће да нам каже да свака наша мисао, реч и дело, има одлучујућу важност по целокупан наш живот у овоме и у ономе свету. Наше добро и зло, је бесмртно. Добро води човека у рај, а зло води човека у пакао”.

Владика се осврнуо на то како демони наводе човека на зло: “Ђаво се грчевито бори да нас наводи на зло, јер он зна да ће доћи крај његове моћи. Он зна да ако човека наговори да учини зло, зна да га тиме одваја од Бога и од заједнице. Њему је стало да што више људи одвоји од Бога. На који начин то најбоље чини? Тиме што убеђује да не верујемо у Бога... Ко се Бога не боји а људи не стиди, њему је све слободно. Нема Бога, нема чега да се бојим. Не треба да се бојимо Бога, него свога зла. Бог је љубав, али није само љубав, него и љубав и правда. Да је Бог само љубав, не би било никакве разлике између човека и грешника, између добра и зла. Зашто? Бог је љубав па све обухвата. Бог је правда... Он нас и не осуђује, човек сам себе осуђује. Али само ако је све по Богу и у Богу. Ако све у животу будемо радили у име Господа Христа, онда се заиста ништа прљаво и нечисто неће наћи онде где се призива Христос. Зато апостол Павле каже: “Једеш ли? Благодари Богу. Спаваш ли? Опет благодари Богу. Крећеш ли на пут? Помоли се Богу. Враћаш ли се са пута? Заблагодари Богу. Све чините”, каже апостол, “у Име Божије, призивајући Бога у помоћ”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени је поновио речи апостола Павла: “Хоћеш ли нешто да кажеш? Да би рекао нешто мудро и паметно ти се помоли Богу”. Све је нама потребно да призивамо Бога, за свако наше дело. За све оно што чинимо, да чинимо не у своју славу него у славу Божију. Што год започнеш именом Божијим, све ће испасти и благословено и благопоучно, и све ће изаћи на добро. Почињеш са Богом? Са Богом и заврши. Да би почео са Богом, треба да верујеш да Бог постоји. И ђаво има моћ али нема свемоћ. У Богу је свемоћ. Зато он и дрхти плашећи се доласка Христовог на земљу... Свети ђакон Авакум и његов игуман Пајсије, дали су живот свој за Христа, јер све што људи ради Христа дају, стоструко добијају. А све што се даје ван Христа, све се то губи, и оно што човек мисли да у животу има. Зато знајмо браћо и сестре, ако име Божије изгони демоне, отклања болести, онда ако је то тако, утолико пре олакшаће и наше извршење наших послова свакодневних да буду и наши послови свакодневни у славу Божију и Господа Исуса Христа. На крају браћо и сестре, да се Христом ми препорађамо, али на добро. Ако држимо Христа у животу и све радимо у име Христово и ради Христа, ми ћемо браћо и сестре блистати у духовној радости, и у овом и у оном животу, исто као што блиста и свети ђакон Авакум, који је тело од тела нашега, крв од крив наше, и род од рода нашега, браћо и сестре. Зато трудимо се да све са Богом почињемо, и да све са Богом завршавамо”, закључио је Епископ Јован.

ђакон Александар Ђорђевић