ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ДЕСПОТУ СТЕФАНУ У ЦРКВИНАМА

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ДЕСПОТУ СТЕФАНУ У ЦРКВИНАМАСа благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована током претходне, 2017. године, бројним манифестацијама везаним за шест векова постојања манастира Павловац (пре свега научним скупом о овом манастиру и величанственом прославом на празник Светог Стефана Високог) Архијерејско намесништво младеновачко у сарадњи са Градском општином желело је да укаже на значај Павловца и кенотафа, који обележава место упокојења Светог Стефана деспота српског у марковачком засеоку Црквине. Из поменутих разлога одлучено је да се оснују „Дани Светог деспота Стефана“, који ће у периоду од 2017-2027. (када ћемо обележити 6 векова од упокојења Светог Стефана Лазаревића) духовним, културним, инфраструктурним, научним и другим активностима радити на промоцији и унапређењу општег стања манастира Павловац и кенотафа у Црквинама.

Уз инфраструктурну помоћ Градске општине младеновац реновиран је објекат у порти храма Светог прорка Илије у Црквинама и у њему смештена изложбена поставка. У овом простору посетиоци, који дођу на место упокојења Светог деспота, могу се упознати за његовим животом, задужбинама, феномену лова у средњовековној Србији, а посебан и детаљан део посвећен је кенотафу. Преведен је комплетан текст на савремени српски језик и објашњени украси, који се на споменику налазе. Део текста изложбе је из практичних разлога преведен на енглески језик. Кенотаф је симболичан гроб или споменик подигнут у помен покојника чије се тело налази другде. Реч „кенотаф“ грчког је порекла (кенос – празан и тафос – гроб). Иако се кенотафи обично подижу у част појединаца, има и оних који су подигнути у сећање на групе појединаца, попут изгубљених или страдалих војника неке државе на непознатим локацијама.
Изложба је отворена 1. августа 2018. године, на празник Светог Стефана деспота српског, Свечаном академијом у извођењу „Српских православних појаца“ из Београда, који су рециталом и пригодним нумерама провели присутне кроз богат и трновит животни пут Светог Стефана Лазаревића, али и упознали аудиторијум са чудесним пројавама Светости овог великог мужа нашег народа. Након културно-уметничког програма окупљенима се обратио председник Градске општине Младеновац господин Владан Глишић, који је говорио о значају манифестација везаних за деспота Стефана и потврдио одлучност општинских власти да до 2027. године не само деспотова задужбина на Космају и место његовог упокојења, већ и град Младеновац на достојан начин дочекају и обележе тај велики јубилеј. Председник је потом прогласио изложбу отвореном.

Изложба носи назив „Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића“, постављена је под покровитељством Градске општине Младеновац и председника ГО господина Владана Глишића. Аутори иложбе су: Велибор Катић (Музеј Младеноваца, одељење Музеја града Београда), Немања Марковић (Археолошки институт Београд), Милош Ивановић (Историјски институт Београд) и јереј Марко Јефтић (Српска Православна Епархија шумадијска, Архијерејско намесништво младеновачко, храм Успења Пресвете Богородице). Подршку су пружили: Зоран Јоцић (Градска општина Младеновац) и протојереј-ставрофор Жељко Ивковић (Српска Православна Епархија шумадијска, Архијерејско намесништво младеновачко, храм Успења Пресвете Богородице). Фотографије су дело Бранка М. Јовановића, а дизајн Дејана Манделца и Вујадина Радовановића.

јереј Марко Јефтић