ВЕЛИКA СРЕДA У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИ

ВЕЛИКA СРЕДA У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ ВИНОГРАДИНа Велику среду 4. априла 2018. године, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић, протођакон Иван Гашић и ђакон Милутин Гашевић.

Епископ нам у беседи говори да први грех који се показао у ономе свету духовноме јесте завист. Сатанаил је позавидео величини Створитеља свога, због чега је одбачен и бачен у поноре паклене таме. Кад је он отпао од Бога, отпало је и име Божје из његовог имена. Јер име Божје на јеврејском јесте Ил. Као у речи Емануил или Михаил или Гаврил. Сатанаил је од тада прозват Сатана. Но Сатанаилова завист је била везана са гордошћу, као то што обично бива. Јер он је помислио – као што сваки отпадник од Бога и данас помишља – да он може боље и мудрије од Бога управљати овим Божјим светом Епископ нам даље говори о значају Велике среде. Свети оци су заповедили да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром. Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају. У личности покајане жене блуднице видимо пример велике покајне љубави. Сва четири Еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоценим миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење. Свакако да ово покајање жене блуднице није било одједном и није се догодило случајно, она је прошла кроз унитрашњу пприпрему и обасјна Спаситељевом силом, омрзнула своја гнусна и греховна дела, и док је Господ вечерао у дому Симона губавога она се делатно покајала за сва своја учињена сагрешења која су помрачивала њену душу.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива на искрено покајање како би Христов подвиг био и наш подвиг. Његова смрт – наша смрт; Његов живот – наш живот. У том усвајању Његовог подвига, налази се и наше искупљење.

ђакон Милутин Гашевић