ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

Српска православна епархија шумадијска обележила је у понедељак, 23. октобра 70. годину свог постојања. Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице началствовао је Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован, а у наставу је служен парастос Блаженопочившем владици Валеријану (Стефановићу), првом епископу Епархије шумадијске.

У наставку је одржан и научни скуп „Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске правосалвне цркве“, на којем су говорили протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Богословског факултета у Београду, др Радмила Радић, научни саветник Института за историју Србије, г. Милосав Ђоковић, протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић, јереји Саша Антонијевић, Владан Костадиновић и Марко Јефтић, монах Игнатије (Марковић) и Негослав Јованчевић, професор у Богословији „Свети Јован Златоусти“.

Поздравном речју скупу се обратио Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован.

- Ја знам да наша епархија прославља само 70 година од свог постојања, али свака наша епархија у Српској православној цркви је стара колико и наша помесна црква. Свака наша епархија је светосавска епархија, без обзира да ли је она у земљи или инострантву, па је самим тим и Шумадијска епархија светосавска.

Наглашавајући да хришћанство има меморијалан карактер, Владика је наставио:

-Наш календар није занемарио годишњице, па смо јутрос сећајући се 70. годишњице оснивања Шумадијске епархије служили бескравну жртву приносећи молитве за све и сја, као и молитву и за упокојеног владику. У цркви не робујемо притиску округлих бројева, али такозвани јубилеји који порекло воде из Старог завета о опросној 50 години добра су прилика да не заборавимо Божја дела у историји. Верујући народ шумадије дан када је пре седам деценија основана Епархија шумадијска доживљава посебно важним у домостроју спасења. Да би смо ту чињеницу још једном истакли окупили смо се да од наших научника чујемо објашњење историјских прилика у којима се налазила наша СПЦ после другог светског рата, али и да сам тај чин сагледамо од користи за наше спасење.

Потом се углавном говорило о страдалним послератним годинама за Српску православну цркву у којима је значајно место имао први Свети архијерејски сабор одржан после Другог светског рата, управо онај на коме је основана Епархија шумадијска. Најпре је Милосав Ђоковић говорио на тему: „Оснивање епархија у новијој историји Српске Цркве (1831-1947)», потом протојереј ставрофор проф. др Предраг Пузовић, о раду Светог архијерејског сабора 1947. године, па др Радмила Радић на тему: „Сабор Српске православне цркве 1947. године – консолидација и/или отпор.“

У наставку протонамесник Саша Антонијевић изложио је рад са називом „Устоличења новоизабраних епархијских архијереја 1947. године“, док је Негослав Јованчевић говорио на тему: „Професор Богословског факултета у Београду Драгутин Анастасијевић из Крагујевца и ометања рада овог факултета после Другог светског рата“. Крај ове сесије обележило је излагање протојереја ставрофора Саво М. Арсенијевића: „Страдање Цркве на простору данашње Шумадијске епархије током и после Другог светског рата“.

Током трећег дела научног скупа говорили су монах Игнатије Марковић на тему:
«Историјске везе Богословије Светог Саве и Шумадијске епархије», јереј Владан Костадиновић „Преглед црквеног живота Крагујевца од 1947. године до данас“ и јереј Марко Јефтић о оснивању Архијерејског намесништва младеновачког.

Г. Јоцић, уредница радија Златоусти