Након прочитаног Јеванђеља, у духовној поуци Епископ нам говори да док год се храни светом храном смирења, душа може да обитава у светом дому трпљења. А чим недостане те хране, душа излази из дома трпљења. Као вихор отима је душевни немир, односи, ковитла. Као таласи подижу се у њој разне страсне помисли и осећања, потапају је у дубину безумних и грешних размишљања, маштања, речи и поступака. Хоћемо ли да непрестано обитавамо у светом дому трпљења? Снабдевајмо се храном, неопходном за такво обитавање: налазимо и умножавајмо у себи помосли и осећања смирења.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да смиреношћу срца и трпљењем ходимо богоугодним животом на душевно задовољство и неизмерну радост и мир у нашим животима.

Ђакон Милутин Гашевић