Својом проповеди Владика нас је подсетио да је доласком Христовим у свет разграната тама греха надвијена над целим људским родом. Вечном, нествореном светлошћу Господ испуњава душе богочежњивих хришћана, јер Он је „Светлост света“ и „Светлост живота “. Прави живот у човеку настаје онда када прими Христа у себе, када уђе у Цркву кроз Свету Тајну Крштења, када се у Христа обуче. Ово све потврђено је искуством и опитом хришћана кроз векове. Тамо где је Христос тамо нема таме, мржње ни туге, него је тамо где је Христос светлост, љубав и непомућена радост. Ко живи Христом, живи и Духом Светим који га води и руководи. Светлост Христова чини човека Божијим бићем и само у тој светлости могућ је прави живот човека. Св. Григорије Палама често је понављао молитву: „Господе просветли моју таму.“ Ово просветљење могуће је само у Цркви, у Литургији, Богом који нам се у њима открива и даје да се са њиме сјединимо. Тај дар сада се дарује и малом Јакову. Зато се са њим радује и небеска и земаљска Црква. Ова радост остаће само ако он и сви око њега посведочимо да смо у Светлости Христовој. Јер се нико не спава сам, већ је спасење могуће само у заједници.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Сабрање је завршено Трпезом љубави коју је за окупљене припремио парох великоцрљеначки, јереј Александар Глишић.