ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ОД УПОКОЈЕЊА ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА ВОЉАВЧЕ ТАЈСЕ

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ ОД УПОКОЈЕЊА ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА ВОЉАВЧЕ ТАЈСЕТреће недеље Великог поста у суботу 14. марта 2015. године епископ шумадијски Господин Јован служио је заупокојену литургију и парастос мати Тајси у манастиру Вољавчи. Саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, протојереј-ставрофор Радомир Ракић, протојереј Радосав Јаћимовић и протонамесник Небојша Ракић.

Епископ Јован се обратио вернима беседом и нагласио у беседи велики значај вере за наше спасење, а наша вера је пре свега вера у васкрсење мртвих и живот будућег века. Због тога је наша вера, вера исконске и најчистије радости. Оваква вера је истовремено и једина утеха нама када се опраштамо од наших ближњих. Оваквом вером је живела у монаштву и не само живела већ се са оваквом вером и упокојила мати Тајса. Владика се на крају захвалио свима који су дошли да се придруже молитвама за покој душе мати Тајси.

Литиргији и парастосу су присустовали велики број монаха и монахиња као и бројни верни.

Игуманија Тајса (мирско име Верица) рођена је 21. августа 1944. године у селу Јасеница код Житорађе у хришћанској породици од родитеља Живадина и Љубице. У својој шеснаестој години, са својом старијом рођеном сестром Радунком (потоњом монахињом Агатијом), одлази у манастир Каленић, и у истом манастиру бива замонашена као расофорна монахиња. У манастиру Каленић у монашком послушању остаје пуних осамнаест година. Године 1978 по потреби службе и са благословом епископа шумадијског Саве, са још једном монахињом (Киријакијом) бива премештена у манастир Вољавчу код Страгара на Руднику и бива постављена на место настојатеља манастира. Касније ће им се у манастиру Вољавчи придружити и њена сестра монахиња Агатија. Монахиња Агатија се упокојила у својој четрдесет шестој години 12. марта 1985. године.

Исте године јој се у манастиру придружио отац (Живадин) који се касније замонашио са именом Прокопије, и ту остао до краја свог земног живота.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Мати Тајса је наредних тридесет шест година, од 1978. до 2014. године, остала на служби у манастиру Вољавча као настојатељица а касније и игуманија. За тих тридесет шест година, а у време не баш наклоњено Цркви, учинила је много у обнови манастира. Мати Тајса је сахрањена 21. марта 2014. године у порти манастира Вољавче.

Педесет и шест година монашке службе су исклесале једну несвакидашњу личност. Мати Тајса је била посвећена свом монашком животу, била је добар познавалац црквеног типика као и добар познавалац црквеног појања. Међутим, можда много значајнија особина ове монахиње је аутентична вера, вера искрена и нелицемерна која је мати Тајсу учинила исто тако и искреном и отвореном личношћу. Мати Тајса, то је познато свима који су је познавали, није припадала строгим монасима, али је зато привлачила Цркви својом добротом и благошћу.

Централно у духовном животу ове преподобне монахиње је био распети и васкрсли Господ Исус Христос као и Божанствена Литургија у којој нам је Господ доступан у Евхаријстијским даровима. Мати Тајса се и пред смрт причестила и појући, редом по гласовима, све васкрсне тропаре упокојила.

„Са светима упокој, Христе, душу слушкиње твоје монахиње Тајсе, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни“.

Протонамесник Небојша Ракић

View the embedded image gallery online at:
http://eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/3651-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD-%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD%EF%BF%BD#sigProId4fe3af9064