Дружење са митрополитом је настављено у сали парохијског дома у Лазаревцу који је био премали да би примио све заинтересоване за овај догађај. Митрополит је говорио о мисији свете браће Кирила и Методија и њеном значају за Словене, па и за нас Србе, иако су на нашим просторима деловали ученици свете браће, свети Петочисленици. Они су својом мисијом артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота. Постали смо део Цркве која Христовим живоносним гробом преображава све гробове у живоносне, па и онај косовски гроб чини причасним гробу Христовом. За тај гроб велики Његош каже: „Надање се наше у гроб закопало.“ Надање, а не безнађе. Захваљујући тој нади и вери које су нам донели свети Кирило и Методије, светом квасцу Цркве Христове, ми смо постали словесан, духовно и морално зрео народ, који је могао да опстане на балканској ветрометини на којој је саградио себи дом. Косовско опредељење је опредељење за Царство Небеско. „Земаљско је за малена царство, а Небеско увјек и довјека.“  То није одрицање од земље већ је најдубља афирмација земље и људског живота и бића у вечности, јер сва догађања на земљи смисао имају у томе што је човек биће вечно и непролазно.

Чинило се да време стоји. Присутни су са пажњом упијали сваку Митрополитову реч, препознајући у мудрим речима истинског сведока.  Његово Високопреосвештенство се на крају предавања и своје посете нашем граду захвалио на указаном му гостопримству, а Црквеној општини Лазаревац и храму Светог великомученика Димитрија поклонио икону Светих новомученика момишићких.