У оквиру тих свечаности, у четвртак 25. августа лета Божијег 2011. одржано је у препуној сали Владичанског двора у Крагујевцу вече поезије у част Пресвете Богородице под именом „Шумадијско књижевно сабиралиште“.

Овде у срцу овог града хероја и града мученика, у катедралном храму посвећеном Оној која је свету даровала Спаситеља, Учитеља и Искупитеља, Богочовека Христа, већ друго љето Господње трају та душеполозна слављења и словљења. Требало је бити ту негде, испод куполе храма Богородичног у порти њеној и просторијама двора Владичанског и одслушати све оне занете поете, оне којих се како неко рече, „Дух Свети косну“, и осетити сву лепоту и драж овог светковања, под називом, Шумадијско књижевно сабиралиште.

На самом почетку овог сабрања Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, упутио је књижевницима и народу у препуној сали Владичанског двора, речи захвалности и благослов Божији што су се окупили на овом поетском сабрању и саборовању, овде у срцу Шумадије:

„Заиста сам срећан и радостан, што овде у некадашњој престоници срспког народа, имамо представнике Срба из свих наших крајева, и то је оно што мени чини велико задовољство. Господо књижевници дошли сте у срце Србије, а Шумадија заиста је то била, јесте и надам се да ће то остати. Од како сам дошао за Владику шумадијског, пролазећи кроз целу Епархију шумадијску, често изговарам, да ми нико не замери, гледајући ту њену лепоту а првенствено народ Божији, заиста кажем, Шумадију је Бог изгледа посебно стварао. То је понос за шумадинце али и велика одговорност. У оквиру прослављања Успенија Пресвете Богородице, коме је посвећен овај Саборни храм, то је храм који сабира све храмове Епархије шумадијске, жеља нам је да од ове године започнемо, да ове „Госпојинске свечаности“, заиста прерасту у Шумадију целу, да би подигле дух Шумадије, да би показали и доказали да смо достојни наследници наших предака овде, а првенствено мислим на оне Свете мученике шумадијске, који су животом својим, проливањем крви, запечатили име србиново, односно боље рећи име православно. Зато се ја радујем и надам и желим и Вас молим све присутне, посебно Вас драга господо књижевници, да нам помогнете у осмишљавању таквог једног догађаја, који треба, данас, са овом вечерју да се роди и да узраста „у меру раста Христовог“. Добро дошли и нека је благословен Ваш долазак овде и нека сте срећни и да вас крила и окриље Мајке Божије штите и руководе у узрастању Њеног и нашег Господа. Бога Вас благословио.“  

У име братства Саборног храма „сабор“ је поздравио јереј Зоран Врбашки. Поетска казивања и поетску реч право из срца свога у име Пресвете Богородице пренеше нам они који припадају самом врху поетике српске, песници и књижевници: Ранко Рисојевић, Иван Негришорац, Момир Војводић, Слободан Ракитић, Милена Јововић,Матија Бећковић.

Ово вече поезије у част Мајке Божије представљало је истински псалмопој богољубивих верника Крагујевца, који су са радошћу дочекали овакав душекористан скуп.

јереј Срећко Зечевић