После прочитаног Јеванђеља, Епископ Јован је одржао надахнуту беседу нагласивши да сваки дом који није посећен пропада, те зато верни народ треба још пре да посећује дом у коме Бог обитава, а то је храм божји. Он се затим осврнуо на речи Светог апостола Павла који у Посланици Коринћанима каже да су сви верујући удови Тела Христовог. Бог је људима дао разне дарове, те је неко добио дар апостолства, неко свештенства, неко проповеди итд. Сви људи су ослоњени једни на друге, сваки човек је сам за себе ништаван, али зато свој идентитет остварује у заједници и то у оној коју возглављује Дух Свети. Себичност нас одваја од заједнице са другим, али и свако ко путем исте жели да оствари срећу неће је наћи, нагласио је Епископ. Са друге стране, ако се трудимо у вери, схватићемо и Промисао Божју, и стећићемо осећај захвалности према Богу, а уједно и задужење да га сведочимо другим људума. Сваки човек се спасава само преко заједнице, нико се не може спасити сам за себе, јер се и сам Бог јавља у заједници. Зато се, нагласио је Епископ, не требамо молити само индивидуално, већ пре и више заједнички, дакле на светој Литургији. Затим је беседио о томе да се човек мери тиме колико у другоме види себе и да онда неће другоме чинити зло или о њему причати неистину, као што је данас често случај. На крају богонадахнуте беседе Епископ је говорио о животу светих врачева бесребрника као светлом примеру хришћана из древних времена.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована 

При крају Литургије причестила су се деца Сипића и околних села, а затим је вршена свечана литија око храма и пререзан је славски колач. После одслужене Литургије одржан је концерт изворне народне музике у изведби женског хора при КУД Филип Вишњић из Раче.

На крају је уследила трпеза љубави.

Јереј Горан Живковић