РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ ДРАЧИ

Манастир Драча Манастир Драча сведок времена

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је на дан Св. Марије Магдалине-Благе Марије, 4. августа 2009. године, коју слави манастирска капела, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драчи.

Радост Литургијског сабрања у овом древном шумадијском манастиру који се налази у котлини Драчке реке, на падинама брда Рујевице, употпунила су два догађаја. Рукоположење ђакона Игора Обрадовића у чин свештеника за парохију другу баћевачку, и догађај који је највише обрадовао сестринство манастира, јесте награда за добро дело према овој великој светињи. Орденом Св. Симеона Мироточивог првог степена одликован је господин Александар Смиљанић из Крагујевца чијом је заслугом уведено подно грејање у манастир, а господин Радиша Маринковић из села Лужница дародавац велелепног иконостаса, одликован је орденом Вожда Карађорђа.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Драчи - 4. август 2009. године

Најстарији податак о овом манастиру сачуван је у Врдничком поменику с краја 16. века.

Други податак је из 1726. године (Архив Митрополије београдске), одакле се види да се у Драчи учио и замонашио поп Јосиф из Раковице.

Трећи је из 1731. године. Те године је као делегат свештенства из Крагујевца и околине, на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима, присуствовао игуман Леонтије, старешина манастира Драче.

Према предању, на месту садашње цркве постојао је средњовековни храм подигнут крајем XIV века, у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов. Да није реч само о народној традицији, сведоче остаци гроба монаха Јова из Прекопече код цркве; трагови старијих фресака испод живописа из 1735; године: врло кратко време подизања данашње цркве у време Станише Млатишуме, од 27. маја до 6. октобра 1734, што не може бити ништа друго него обнова. Драчу познају и турски пописи XVI века, као манастир Светог Николе код села Драчице у нахији Лепеници.

Током XVIII и XIX века манастир је значајан духовни и културни центар овог дела Србије. У време Кочине крајине монаси Драче били су на страни Аустрије, па се и сам Коча Анђелковић у њему једно време крио, због чега је манастир тешко страдао. Нешто касније, у првој половини XIX века, Тома Вучић Перишић обновио је манастирске конаке и саградио двоспратни звоник на западном делу цркве. Неколико година, у трећој и четвртој деценији XIX века, Драча је била мирска црква, да би 1845. потпала под управу манастира Враћевшнице, и у том статусу била до 1851. године. Од 1958. године, када управу преузима игуманија Јелена (Јокић), Драча је женски манастир.