Чланци поређани по датуму: октобар 2008

Празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 31. 10. 2008. године нарочито је свечано прослављен у манастиру Светог Луке у Бошњанима. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење више свештеника, свештеномонаха и ђакона осветио је темеље нове цркве у порти манастира, посвећене Свима Светима, и началствовао Светој архијерејској литургији и пререзао славски колач поводом храмовне славе.

На празник Светога пророка Осије и преподобног Андреја Критског 30. 10. 2008. године, у селу Дражевац у намесништву бељаничком била је нарочита духовна радост, јер је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење више свештеника и ђакона осветио темеље нове цркве посвећене Светом Николају Мирликијском и началствовао на Светој архијерејској литургији.

У навечерје празника Преподобне мати наше Параскеве 27/14. октобра 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Виноградима, поводом храмовне славе, празнично бденије, а на сам дан празника и Свету архијерејску литургију, уз саслужење више свештеника и ђакона крагујевачког архијерејског намесништва. На бденију је, осим благочестивог народа овдашњих парохија било и доста монаштва из оближњих манастира.

У недељу 26. 10. 2008. године на празник Светог мученика Карпа и новомученице Злате Мегленске, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у храму Преподобног Симона монаха у Даросави уз саслужење више свештеника и ђакона и осветио новоподигнути парохијски дом.

На празник Светих мученика Тараха, Прова, и Андроники 25. 10. 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован осветио је храм посвећен Светом Атанасију Великом у Селевцу и служио Свету архијерејску литургију уз саслужење више свештеника и ђакона.

У четвртак 23. 10. 2008. године навршило се 32 године од упокојења првог епископа шумадијске епархије. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и парастос у Саборној цркви у Крагујевцу уз саслужење више свештеника и ђакона.

Након парастоса владика Јован је у беседи указао на велики значај и допринос личности епископа Валеријана у историји епархије шумадијске и СПЦ, а такође је говорио и о служби епископа у Православној Цркви и о тешкоћама које је прате.

У Шумарицама у Крагујевцу се и овог 21. октобра 2008. године као и претходних година обавио спомен на велики злочин начистичке војске у Другом светском рату. На данашњи дан немачка војска је стрељала више хиљада недужних Крагујевчана. Овај незапамћени злочин остао је у историји записан као једно од највећих страдања које је наш народ претрпео у Другом светском рату.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење више свештеника и ђакона крагујевачких намесништава служио Свету архијерејску литургију на платоу испред храма Светих Новомученика Крагујевачких у Шумарицама. Након Свете литургије владика Јован је повео литију до места где су стрељани недужни ђаци и тамо са свештенством одслужио молебан Новомученицима. На молебану су поред великог броја грађана Крагујевца били и највиши државни званичници Србије, дипломатског кора, културни и јавни послeници и ученици основних и средњих школа.

Ево већ другу годину за редом, на Светог Апостола Тому, како Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован служи Свету архијерејску Литургију за храмовну славу у Јеловику. Значај архијереског предстојавања и присуства Архијереја у Јеловику је већи због чињенице да пре канонске посете Епископа Јована, прошле 2007. године, у Јеловику није било Свете архијерејске Литургије тачно двадесет година, када је последњи пут Свету архијерејску Литургију служио блаженопочивши Епископ др Сава Вуковић. Сабрани верници, на свечарској архијерејској Литургији, били су бројнији у односу на прошлу годину, и у прелепом, сунчаном дану ''михољског лета'' украсили су порту и храм у Јеловику, што овде није баш уобичајена и честа слика.

На празник Покрова Пресвете Богородице 14. 10. 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету архијерејску литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у крагујевачком насељу Ресник, уз саслужење више свештеника и ђакона и пререзао славски колач.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је на дан Светог преподобног Киријака Отшелника посетио Цркву у Барошевцу и том приликом уз саслуживање свештенства колубарско- посавског намесништва служио Свету архијерејску Литургију. Велики број верника и деце из овог и других околних места је дочекао свог Епископа.

На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 09. 10. 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и помен краљу Александру I уз саслужење веше свештеника и двојице ђакона.

Након службе, у име Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра II и Принцезе Катарине, господин Владан Живуловић, члан Крунског Кабинета, положио је венац на гроб Краља Александра I.

У Новом Саду је од 09. – 12. октобра 2008. године одржан 41. -међународни сајам туризма, лова и риболова „Лорист“. У оквиру овог сајма туризма у хали број 7 организовано је представљање верског туризма у Србији и региону. Могућности верског туризма представио је већи број епархија СПЦ, а такође су се представиле и традиционалне верске заједнице у Републици Србији.

На празник преподобног Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног, 07. 10. 2008. године било је нарочито свечано у манастиру Прерадовац који је овом светитељу и посвећен. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење дванесторице свештеника и двојице ђакона и пререзао славски колач.

Након прочитаног одломка из Јеванђеља владика Јован је беседио о Тајни Свете Литургије као службе благодарења Богу, а такође, и о повезаности манастира Прерадовац и манастира Каленић, јер су у XVIII веку мошти преподобног Симона боравиле у Каленићу и тимe потврдиле нарочити углед манастира. Говорећи о благодарењу као начину хришћанског живота истакао је пример овог светитеља.

У манастиру Каленићу 05. и 06. октобра 2008.године одржан је научни скуп на тему “МАНАСТИР КАЛЕНИЋ: У СУСРЕТ ШЕСТОЈ СТОГОДИШЊИЦИ“, у организацији Оранизационог одбора Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности и Епархије Шумадијске у саставу: председник - г-ђом Јованком Калић дописним чланом САНУ, домаћин овог скупа Његовим Преосвештенством Епископом Шумадијским Г. Јованом и члановима: академиком Гојком Суботићем и Љубомиром Максимовићем, протојерејом-ставрофором др Зораном Крстићем и доцентом др Иваном Стевовићем. Овај скуп је представљао непроцењиви дар Божији свима који су дошли да чују понешто из пребогате ризнице Манастира Каленића и његове историје.

По својој тематици и распореду тема које су биле изложене овај симпосион је од самог почетка изазвао огромну пажњу шире јавности. Првобитна намера организатора била да се из угла стручних људи, чија је љубав према Каленићу немерљива, чују истине које су стицајем историјских околности до дан данас биле, делимично неразјашњене или се у њихову истинитост сумњало, те су се сада стекли услови да се оне расветле. То значи да се о манастиру Каленићу може говорити на један сасвим другачији начин него што је то било раније. Када то кажемо мислимо пре свега на поједине учеснике овога скупа који су својим знањем и стручношћу допринели да дело наших Светих Предака постане и наше дело, да се и ми њиме обогатимо, те да и ми у Христу и са Христом и Христом засијамо.

Великим литургијским црквено-народним сабором обележена је централна прослава великог јубилеја Српске Православне Цркве и епархије шумадијске, шест векова манастира Каленић.

Иако време није било наклоњено оваквој прослави, вера и упорност код народа дошли су до изражаја на најлепши начин. Из свих крајева шумадијске епархије стизали су од раног јутра аутобуси и путничка возила са верницима који су желели да учествују у значајној годишњици ове велике светиње, па је тако неколико хиљада верника стигло у манастир и учествовало у евахристијској молитви, а велики број присутних се причестио.

Свету архијерејску литургију у порти манастира на нарочито припремљеној великој бини, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслуживање четрнаесторице епископа, преко тридесеторице свештеника и шесторице ђакона. Велику радост због овако значајне годишњице увеличало је и рукоположење монаха Висариона у чин јерођакона.