Чланци поређани по датуму: мај 2009

Хор младих је основан 1981. год. са благословом блаженопочившег Епископа Шумадијског др Саве (Вуковића), а на иницијативу младог свештеника Станка Секулића. Чланови хора су у почетку били углавном млади (претежно студенти), по чему је друштво и добило име, које и данас носи. То су били већином полазници веронауке, а касније им се прикључују и сви чланови хора Хришђанске заједнице. За кратко време, савладавши Литургију од Мокрањца, хор почиње да редовно учествује на богослужењима.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у недељу 31. маја 2009. године Свету Архијерејску Литургију у селу Рогачи уз саслужење више свештеника и ђакона. Сабрање је започето освећењем новоподигнутог велелепног парохијског дома а настављено у Светој Литургији када је на општу радост свих присутних Владика Јован одликовао пароха рогачког Слободана Павловића чином протојереја, а архијерејског намесника космајског Љубишу Смиљковића чином протојереја-ставрофора.

Тридесетог маја, првог дана празновања Св. Тројице 1999. године приликом бомбардовања моста на реци Морави у Варварину од НАТО бомби пострадао је дугогодишњи парох Цркве у Варварину протојереј–ставрофор Миливоје Ћирић.

На овај дан 30. маја 2009 године када молитвено обележавамо 10-годишњицу погибије проте Миливоја, нашег драгог Ћире како смо га звали, Ми малобројни његови школски другови из II-ге послератне генерације призренских богослова, који смо по Божијем допуштењу још у животу, са молитвеном захвалношћу сећамо се његове личности, његове пређене животне стазе, све до његове насилне смрти прекинуте НАТО агресијом на Србију.

30. маја 2009. године навршило се десет година од стравичног злочина који је заувек изменио историју Варварина. Тог дана, око 13 часова на празник Силаска Светог Духа на апостоле (варваринска литија), НАТО авиони бомбардовали су варварински мост и том приликом животе је изгубило десеторо људи међу којима и протојереј-ставрофор Миливоје Ћирић и петнаестогодишња Сања Миленковић, тадашња ученица Треће београдске Гимназије.

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, отворио је данас у овој највишој црквеној образовној институцији Први годишњи симпосион на тему Српска теологија данас. На пленарној сесији присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа епископи Браничевски Г. Игњатије и умировљени Захумско-херцеговачки Г. Атанасије.

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служио је уочи Спосовдана празнично бденије у манастиру Саринац, у храму посвећеном Вазнесењу Господњем. Честитајући храмовну славу настојатељу манастира протосинђелу Јустину (Гордићу) Владика Јован је у надахнутој беседи истакао смисао и значај овог великог празника, у историји људског рода.

Са Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, свештенство Саборног храма је 2005. године почело издавање часописа Саборног храма под именом „Саборник“. Први број је изашао 1. маја 2005. Године, а главни и одговорни уредник је јереј Срећко Зечевић. Редакцију часописа чине: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј – ставрофор Зарије Божовић, Владимир Благојевић, Оливер Беговић, Александар Продановић, Ана Зечевић.

У понедељак 25. маја 2009. године, Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у ОШ Вук Караџић у Степојевцу. Сви ђаци, наставници и радници школе дочекали су свечано свога Владику, који је пре Свете Литургије осветио новосаграђену школу. Владики су у току Литургије саслуживали свештеници: протојереји-ставрофори Видо Милић и Златко Димитријевић, протонамесник Василије Спасојевић и јереј Владимир Димић.

Благослов Божији да учествује у истинској радости Литургијског сабрања у Недељу 24. маја 2009 године, на дан Св. равноапостолних Ћирила и Методија учитеља словенских, имао је верни народ града Аранђеловца и околних места.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, у својој седници од 21. маја 2009. године, на предлог Епископског Савета Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, а поводом арондације постојећих Епархија у Северној и Јужној Америци, донео је одлуку којом се потврђује Устав Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, и на следећи начин арондирају Епархије наше Цркве на том простору:

У Православној цркви одувек је суштина монашког живота била опредељење за Бога и заједница са њим, насупрот опредељењу за свет. Монашки живот се схвата као вид борбе за чистоту личности, а против зла у човеку које је присутно кроз страсти. Страсти не могу да се избегну ни спрече, али могу да се савладају и умртве кроз борбу против њих. Монаштво је по свој замисли подражавање Христовом начину живота, јер Господ Христос на једном месту у јеванђељу каже: „Ако хоће ко да иде за Мном, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за Мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га“ (Мт 16, 24-25).

На дан преноса моштију Св. оца Николаја 22. маја 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Никољу Рудничком.

У току заседања 18. и 19. маја Свети Архијерејски Сабор се, кроз извештаје архијереја, упознао са стањем и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве.

У просторијама Црквене општине јагодинске, на дан Вазнесења Господњег-Спасовданa, одржана је конференција за штампу поводом петогодишњице радио емисије “Православно јутро” уредника Бориса Милосављевића, вероучитеља из Јагодине.

Како је и сам уредник нагласио све је почело на празник Преноса моштију светог оца Николаја, пре тачно пет година 22. маја 2004 године, на таласима 97, 3 мегахерца, првог програма Радиа Јагодина са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа Шумадијског Господина Јована , и уз помоћ Црквене општине јагодинске. Како то увек и бива на почетку је било пуно потешкоћа, међутим, како је време пролазило, тако је емисија заокупљивала пажњу све већег броја слушалаца, па је данас Радио Јагодина, који има и регионалну фрекфенцију, незамислив без ове емисије.

Још једна у низу светиња које су никле у Шумадијској епархији за време епископске службе Његовог Преосвештенства Г. Јована (Младеновића), јесте Црква Благовсти Пресвете Богородице у селу Рајковац, надомак Младеновца.

Изградња Цркве започета је 1999. године за живота блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве Вуковића, који је одредио место и дао благослов за њену градњу. Доласком на рајковачку парохију јереја Александра Марковића, радови на завршетку Цркве се убрзавају. Залагањем оца Александра и добровољним прилозима благочестивих мештана села Рајковац, Црква је завршена Господње 2009. године.

На празник Светог Атанасија Великог, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење Његовог Преосвешетнства Епископа шумадијског Г. Јована и Његовог Преосвешетнства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Патријарха Павла, презвитера Мирослава Чолаковића, протођакона Стевана Рапајића, ђакона Драгана С. Танасијевића и јерођакона Јована (Панића) и Христифора (Неђића). Светој Литургији су присуствовали сви епископи који учествују у раду Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започеће Светом Архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви у четвртак, 14. маја 2009. године, у 7 часова.

У уторак 12. маја 2009. године на празник св. Василија Острошког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленићу уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Духовни центар Саборне цркве у Крагујевцу

Празник Светог Василија Острошког у Духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу обележен је нарочитим духовним и научним догађајем, промоцијом нове књиге др Млађана Цуњака „Ктиторство – права и обавезе ктитора у средњем веку“. О књизи су говорили професори Богословског факултета универзитета у Београду, проф. др протојереј-ставрофор Радомир Поповић са катедре за Хришћанску историју и проф. др Зоран Крстић протојереј-ставрофор са катедре за Канонско право.