Чланци поређани по датуму: мај 2008

Недеља Антипасхе, лета Господњег 2008., остаће у летопису епархије шумадијске, златним словима уписана, као дан освећења храма у селу Тулежи, посвећеном празнику Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Увек је велика радост и благодат освећење новог Храма Божијег, али овај храм има нарочит значај. Не само за народ овога села, села Тулежи, удаљеног тридесетак километара од Аранђеловца, не само за орашачко намесништво коме припада парохија венчанска, чији су део Тулежи. Овај храм је подигнут од темеља до крова са завршним радовима, спреман за Светотајински чин освећења, за непуних годину дана. Јер, тачно пре годину дана темеље су осветили Њихова Преосвештенства Епископ шумадијски Господин Јован и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије. У жртви ктитора и приложника који су изграђивали и храм и себе, узрастајући у Господу, да би овај храм био завршен, у рекордном времену, није исцрпљено значење подизања ове богомоље. Овај храм, највише од свега наведеног, представља пројаву саборности народа Божијег и победу црквеног јединства, упркос неслози, раздору и нејединству које је нечастиви преко својих замки хтео да постави међу верницима овога краја.

У петак 02. маја 2008.  у Крагујевцу, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован примио је генералног директора РЕИК (Рударско енергетско-индустријског комбината) Колубаре господина Владана Јовчића са сарадницима, господином Предрагом Лучићем помоћником и господином инжењером Славковићем, и одржао састанак којем је присуствовао и протојереј Војислав Одавић парох печански.

Доласком епископа Јована на катедру шумадијских епископа, у овој епархији је започела велика обнова црквено-литургијског живота. Владика је са огромном енергијом, у сарадњи са свештенством и монаштвом епархије приступио изградњи бића Цркве онакве каква она по своме бићу и јесте - динамична, свима приступачна и увек млада и савремена те стога испуњена радошћу вечног Живота.

Као што историја сведочи, обнова литургијског живота резултирала је и обновом монашког живота. Истински монаштво се обнавља само тамо где се живи црквено-литургијски, јер је жеља за подвигом увек инспирисана жељом за непрестаном евхаристијом - благодарењем Богу на дару вечног живота. Монаштво које није инспирисано евхаристијом, често може да се претвори у далеко-источњачко медитирање или неразумно зилотствовање.

У последњих шест година у епрхији шумадијској обновљени су и подмлађени стари манастири: Свети Лука, Денковац, Саринац, Прерадовац, а основано је неколико нових.