ПОКЛОНИЧКА АГЕНЦИЈА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ ОРГАНИЗОВАЛА ДВОДНЕВНО ПУТОВАЊЕ - МАНАСТИРИ

ImageМилешева, Св. Тројица-Пљевља, Чајниче, Добрун, Дражилово и Прибојска Бања

У рано јутро 23. маја 2009. године једна група верника Епархије шумадијске заједно са старешином Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу протојерејем Заријем Божовићем и јерејем Зораном Врбашким директором Поклоничке агенције Епархије шумадијске, кренула је на дводневно поклоничко путовање. Циљ путовања су били манастири Милешева поред Пријепоља, Света Тројица у Пљевљима, црква Успења Пресвете Богородице у Чајничу, манастир Добрун и манастир Бања код Прибоја.

Пре пута свештеници и верници су прочитали молитву за срећан пут и срећан повратак кући и онда је путовање могло да почне. Око 10 часова поклоници су стигли у манастир Милешева, у храм посвећен Вазнесењу Господњем, који је саградио краљ Владислав почетком 13 века и ту похранио мошти свога стрица Светог Саве. Ушавши у цркву отпевали су тропар овом празнику, а добродошлицу им је пожелела мати Ана испричавши укратко о историји манастира и добро познатим фрескама Светог Саве, Белог анђела и Пресвете Богородице која у десној руци држи вретено а у левој цвет док је обасјава зрак светлости. То је једна од најлепших фресака Благовести у Српској Цркви. Поклоници су затим целивали мошти Светог Саве, тј. његову леву руку која се донедавно у тајности чувала у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Свештеник отац Горан је затим показао манастирску ризницу, где су изложени штап Светог Саве, иконе, одежде и друге манастирске драгоцености.

ImageСледеће одредиште био је манастир Свете Тројице у Пљевљима. Ходајући путем узбрдо може вас изненадити манастирски комплекс смештен у једној удолини, окружен моћним планинама и потпуно скривен од погледа. Пошто су целивали иконе и отпевали тропар Светој Тројици, јеромонах Владислав је путницима говорио о историји манастира. Црква је малих димензија и нема података када је саграђена ни ко је ктитор, али се помиње у другој половини 15 века што говори да је већ постојала кад су Турци освојили овај крај. Живопис је рађен крајем 16 века када је дограђена и припрата. Фреске су добро очуване јер храм није никада био рушен. Манастир има много светих моштију: стопало Свете Текле, део моштију Светих Козме и Дамјана, такође окамењени угрушак крви светих 40 севастијских мученика и мошти свештеномученика архимандрита Серафима Џарића. Ту се налази и дрвени кивот Светог Саве у коме су га Турци понели за Београд, па пошто је био претежак оставили га у једном селу и овде се чува од 16 века. Следило је обилазак манастирске ризнице, која је после студеничке и дечанске најбогатија у српској Цркви.

У вечерњим часовима поклоници су стигли на главни циљ свог духовног путовања - на поклоњење чудотворној икони Пресвете Богородице, Чајничке краснице. Икона Пресвете Богомајке налази се у Републици Српској, у месту Чајниче у цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице. По предању икону је насликао Свети Лука, а краљ Милутин је донео у Србију и после исцељења у Прибојској Бањи поклонио је цркви Светог Николе. После пожара 1594. године када је изгорео цео храм осим ове иконе, она је донета у Чајниче и смештена у старој цркви. Стара црква у Чајничу се први пут помиње 1492. године, а нова је саграђена 1864. Током другог светског рата обе цркве су биле оштећене експлозијом а икона је неколико пута била премештана и тако сачувана. 1946. обновљена је стара црква и икона је враћена на своје место, а 1959. обновљена је и нова црква и сада је икона постављена поред олтара код северног зида храма. На полеђини је икона Светог Јована Крститеља чији је лик био оштећен у пожару и онда пресвучен кожом. Али од 2004. године лик Светог Јована почиње да се појављује и све јасније се види. Многобројна исцељења су се дешавала и дешавају у цркви тако да када је манастир Бања био обновљен и икона требало да се врати цркви Светог Николе, српски и муслимански живаљ у Чајничу се побунио и није дао икону. Тако је народ сачувао икону а верује да је и икона сачувала њега за време последњег рата. Иза цркве се налази мали конак где ходочасници могу да преноће.

ImageСутрадан је био празник Светог Ћирила и Методија и верници из Крагујевца са својим свештеницима су појањем узели учешћа на светој литургији. Још једном се поклонивши икони и поздравивши се с свештеницима чајничке цркве, кренули су на пут кући. Прошавши поред чувеног Вишеградског моста, стигли су у манастир Добрун такође посвећен Успењу Пресвете Богородице. Црква је саграђена 1343. године за време владавине цара Душана. Манастир је саградио жупан Прибил (монашко име Варнава). Ту се поред цркве налази и музеј посвећен Карађорђу и првом српском устанку, а изнад цркве је велики бели крст и споменик Крађорђу.

У близини је и манастир Дражилово. Црква је посвећена Светом Николи и у изградњи је, а недалеко од тог места је ухапшен генерал Дража Михајловић. У цркви после отпеваног тропара Светом Николи беседио је отац Јован.

На крају путовања био је манастир Бања и у њему црква Светог Николе, која потиче из 14 века и задужбина је светог краља Стефана Дечанског. Током археолошких ископавања 1974. године откривен је, испред иконостаса у параклису Успења Пресвете Богородице, кивот са драгоценостима: 40 богослужбених сасуда, рипиде, крстови...Ово благо се сада може видети у манстирској ризници. Сестринство манастира је припремило топао дочек и тако поневши благослов овог светог места ходочасници су се вратили у Крагујевац духовно обновљени и оснажени за сусрет са новим искушењима.

 

Слађана Митровић