Беседећи на 69. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика Јован је рекао да је Христов позив да идемо за Њим тражећи нашу слободу вере и ако хоћемо, а не зато што морамо. Када чинимо грех не чинимо то по нужности већ опет из слободе воље и слободе сопственог избора. То значи да не можемо изабрати Христа уједно удовољавајући светским прохтевима свога срца. Не можемо једновремено бити и са Истином и са неистином. Свети Макарије египатски каже да одрћи се себе пре свега значи потребу да ону душу коју смо створили грехом и житејским бригама свога времена овога живота треба преобразити душом која ће у човеку бити рукотворена Христом. Да би смо током живота носили Крст Христов, онда најпре требамо бити кадри да изнесемо свој сопствени крст. А Крст је наше опредељење. Ако имамо Господа Исуса Христа у своме срцу, онда Он собом носи све што је божанско. Када наше срце дотакне Христос онда ми постајемо прави хришћани као што је Савле постао Павле. Зато је апостол Павле дивно рекао: “Не живим више ја, већ Христос живи у мени”, а мало даље и: “Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа”. Да Христос није дошао међу нас, ми не би смо познали оно што је бескрајно, оно што је вечно, не би смо знали да смо створени за Васкрсење, јер је Он Пут, Истина и Живот.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић