После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, данас нам Јеванђеље говори да не треба да се заклињемо криво, а човек је некако склон да се за свашта куне. Чиме то човек има право да се куне када тамо у Јеванђељу каже да се не кунемо ни небом које није ни моје ни твоје него је престо Божији; ни земљом јер Христос каже да је земља подножије; не куни се ни главом својом јер не можеш ни једну длаку белом или црном учинити. Дакле нека ваша реч буде да, да и не, не. Човек, ма колико био бескрајан по души, мислима и осећањима ипак је недовољан себи и зато се он увек пружа ка нечему ван себе. Нарочито се пружа ка бићу које је свебиће, а то је Господ. Баш зато што је недовољан и незадовољан собом он се стално труди да прошири себе. да каже да је он нешто велико и узвишено. Да продуби себе у свим димензијама. Почиње себе да хвали. У том свом пружању изван себе човеку је својствена управо заклетва јер мисли кад се закуне други ће више поверовати у њега. Господ у данашњем Јеванђељу, као што рекох, говори да се не кунемо криво, а испуни што си се Господу заклео. Ова заповест се налази и у Староме завету. Ова заповест не забрањује сваку заклетву али забрањује лажну заклетву. Ово значи да и када се кунемо, дужни смо да говоримо истину јер је Господ рекао: Познаћете истину и истина ће вас ослободити. Ми обично, када хоћемо да докажемо и супротно од онога што јесмо, кажемо Бог ми је сведок. Бог јесте сведок али га употреби за сведока истине, а не за сведока неистине. Човек хришћанин, човек који је испуњен врлинама, смирењем, љубављу, истином и правдом, човек који је испуњен покајањем и праведношћу, милостивошу и чистих мисли у ствари улива поверење и нема потребу да се куне и доказује. Нема потребе да своје речи потврђује заклетвом. А ми тако лако посежемо за заклетвом. Кунем се овим и оним. Још поготову кад чујем да се родитељ куне и заклиње у децу. Знате да је то грех. Употребљаваш породицу за оно што ниси, а хоћеш да докажеш заклетвом у породицу нешто. И та породица колико је твоја више је Божије јер је и она дар Божији. Човек који поседује врлине које набројах у ствари говори да његово да или не биће достојанственије и убедљивије од заклетве грешника. Па зар ми и данас не кажемо за поштеног човека: Е њему треба веровати. Треба му веровати на реч. Зато су наши људи знали да кажу верујем ти на реч и дајем ти на реч. Поштеном човеку нема потребе да се куне зато што нас његов честити и врлински живот уверава да он оно што говори говори истину. Зато истина ми је слађа него све. Зато, браћо и сестре, трудимо се да будемо у истини. Да будемо оно што јесмо и да се не претварамо да смо побожни више од другога, то Бог зна ко је како побожан. Бог је срцезналац и зна шта је у нашим срцима. У срцу је Бог или онај други, истина или лаж. У срцу је љубав или мржња. Дакле, треба да се трудимо да будемо у истини, а та истина јесте у ствари Христос. То је истина, Он је рекао: Ја сам Пут, Истина и Живот, то је истина и Христос који је казао: Будите у истини и истина ће вас ослободити. Истина зна и да заболи ники пут али истина побеђује, а лаж никада. Шта ми вреди да се кунем, а знам да сам нешто слагао и зашто да уверавам другога да се увери у оно што и ја сам не верујем. Наше је да се служимо истином и само истином, а истина је једна. Нема две истине. Истина је да је Господ наш Исус Христос Бог и наш Спаситељ и Избавитељ. Истина је да Бог хоће да се ми спасемо али и од нас тражи да будемо истина јер човек је слика Божија и одраз Божији и Он тражи од нас да будемо у Истини. Човек који живи у истини рећи ће да да и не, не. Нека га нападају сви други такав човек ће да ћути и да се моли јер зна да, ако је у истини онда није у лажи. Онда он нема потребе да се правда што га други нападају. Истина се најчешће напада али истина побеђује. Будите у истини и истина ће вас ослободити, каже Христос.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић