Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор др Зоран Крстић, јеромонах Онуфрије Вранић, протојереј ставрофор Рајко Стефановић, јеромонах Пајсије Илић, протојереј Јадран Димовски, јеромонах Јован Прокин, протојереј Милан Петровић, протојереј Срђан Тешић, јерођакон Спиридон и ђакон Лазар Марјановић.

Након прочитаног Јеванђеља, беседом се обратио јеромонах Јован (Прокин), професор богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, између осталог, рекавши:

“У древним сумерским и асиро-вавилонским царским текстовима, цареви су увек приказивани као пастири својих народа – добри, честити и побожни пастири. Зато није чудо што нам света Црква мудро, управо данас када литургијски прослављамо свете цареве, пред нас поставља ово еванђелско зачало, које говори о Господу Христу као добром Пастиру. Још у Старом завету налазимо Господње речи: Он је Пастир, Пастир који ће тражити изгубљену, вратити залуталу, завити рањену и исцелити болесну овцу. Двадесет трећи псалам, који често певамо на богослужењима, каже: “Господ је пастир мој, ничега ме неће лишити. На месту зеленила, тамо ће ме настанити, одгаја ме на тихој води.” И заиста, управо те речи Господ је имао у виду када је говорио причу о деведесет и девет оваца и оној једној залуталој. Кроз ту причу о добром Пастиру, Господ нам указује, убрзо након свог вазнесења, какви треба да буду сви они који су пастири Његовог словесног стада. Видимо, дакле, да пастир треба да води рачуна о свом стаду, а да је љубав централна у односу између пастира и стада. Подсетићу вас на онај дијалог који је Господ имао с апостолом Симоном Петром, након што га се Петар три пута одрекао. Христос му три пута поставља питање: “Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме?” А Петар одговара: “Господе, ти знаш да те волим.” И Христос му каже: “Напасај овце моје, паси стадо моје.” Овим речима Христос показује да стадо увек и заувек остаје Његово. Он је тај Пастир. А сви ми, који благодаћу Божијом, ничим заслужено, учествујемо у тој улози Христа као Великог Првосвештеника и Пастира, трудимо се да стадо приносимо Њему – не себи, него Христу. “Ја сам врата; ако ко кроза ме уђе, ући ће, изаћи ће и пашу ће наћи,” говори Господ. Христос је врата. И нико не може приступити Оцу, ако га Отац не призове, ако га не привуче Отац небески – тако нам Христос говори. “Који прима онога кога ја пошаљем (мислећи на Духа), мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.” На тај начин, Господ показује да љубавни однос који постоји између Њега као Пастира и Његовог словесног стада, јесте однос који се увек изнова запечаћује и уграђује унутар тројичног односа. Зато нам Христос каже: “Ја познајем Моје, и Моји Мене познају.” Али на који начин? “Као што Отац познаје Мене, и Ја Оца, и живот свој полажем за овце.”

Беседа јеромонаха Јована (Прокина), професора богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу

Након Свете Литургије, Његово Високопреосвештенство Господин Јован пререзао је славски колач, који је припремила игуманија мати Анастасија са својим сестринством и пријатељима манастира.