После прочитаног Јеванђеља Високопреосвећени владика се обратио верном народу беседом рекавши:

“Христос васкрсе, браћо и сестре!

Данашње Јеванђеље нам каже да је Бог тако заволео свет да је свог јединородног сина дао да сваки који верује у њега не погине него да има живот вечни. И даље наставља данашње Јеванђеље и каже: Јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету него да се свет спасе кроз њега и који у њега верује њему се не суди, а ко не верује он је сам себе осудио. Дакле, Јеванђеље нам говори о љубави Божијој према сваком човеку и да је Син Божији управо примио крст тојесте страдање не зато што је морао или зато што је имао греха већ учини Син све то из свог човекољубља јер чусмо да Бог заволе свет да је и Сина свога дао да пострада. Да није било тог безмерног човекољубља Божијега зар би Син Божији дошао на овај земаљски свет, свет смрти. Он је дошао да својом смрћу уништи смрт. Господ наш Исус Христос није дошао да осуди свет већ да се свет спасе њиме и кроз њега. Ван Христа нема спасења. Све оно чега се Христос не дотакне и што се Христа не дотакне не може бити спасено. Зато се човек спасава ако свим својим бићем кроз веру уђе кроз њега., остане у њему и живи њиме. Стално говорим да ми вером усељавамо Бога у себе. Зато и данашње Јеванђеље каже да ко верује њему се и не суди јер подразумева се да ако веру претварамо у дела и живимо том вером онда нећемо ни грешити али зато смо осуђени на себе саме ако не верујемо. Зато је Господ наш Исус Христос једини могао да каже за себе: Ја сам врата, ко уђе кроза ме спашће се. Ући ће и изићи ће и пашу ће наћи. Коју то пашу, браћо и сестре? Храну Господа нашега Исуса Христа, јер се ми хранимо Телом и Крвљу Христовом. Ко се причешћује и вером верује да је то причешће сам Господ наш Исус Христос он онда зна да се причешћује за живот вечни и опроштај грехова. Због тога се ми причешћујемо и због тога се служи Литургија. Литургија се служи искључиво због причешћа и Свети Оци кажу да где нема причешћа не треба да се служи Литургија. Коме ћеш да даш и предаш Христа ако нема никог? Бог је љубав, а не суд. Ми ћемо и данас чути од људи када кажу: Бог ће ти судити – у ствари Бог не суди и Бог нас не осуђује али ми када чинимо зло онда сами себе осуђујемо. Не треба ти суд Божији. Чим чиниш зло сам си себе осудио али истина ту и јесте суд и то не онај којим суди Бог већ суд којим сам човек суди себи. Бог је нама дао разум, Јеванђеље, Цркву као Тело његово. Дао нам је Свете Оце који нам, управо, о свему томе говоре. Суд који је побуђен Христовом љубављу и човекољубљем није суд који кажњава него суд који ослобађа јер љубав покрива мноштво грехова, а мржња само калеми и трпа грех на грех, а кад иде грех на грех ту нема љубави и човек се не приближава Богу већ се удаљава од Бога.

Свети Оци кажу да колико је год спасење у твојој и мојој руци и колико је год спасење у руци Божијој толико је у руци другога. Ако чинимо добро другоме ми чинимо добро и Богу и себи и другима јер ми се не спасавамо појединачно. Зато нам треба вера јер како каже Апостол Павле: Вером ходимо, а не знањем. На другом месту Апостол Павле каже: Знање надима, а љубав изграђује. Погледајте човека који је ззавршио неку школу па се надима, а у ствари не види да је празан али он хоће да маше оним папиром и каже како је завршио нешто. Треба да се завршавају школе и да се наука стиче али ако не приближава Богу та наука онда је на моју пропаст. Образован је онај који образа има. Недам Христа који је мој образ јер сам ја његова слика и прилика. Поверује ли човек у богочовека Христа поверовао је зато и тиме што је осудио свој грех јер када сам поверовао у Христа видео сам да сам грешан. Ко пак не верује у богочовека већ је осудио себе на смрт, како каже Апостол Павле. У данашњем Јеванђељу се каже: Јер сваки који чини зло тај мрзи светлост. Тај је у ствари у тами. А ми када смо у тами и мраку знамо ли куда идемо? Не знамо. Али док имате светлост живите у светлости, каже Јеванђеље. Христос каже: Ја сам светлост свету. Ја дођох да донесем светлост да не будете у мраку. Чим верујемо, поверујемо и живимо том вером отварају се ти духовни видици и заиста онда видимо светлост. Тама мрзи светлост јер светлост разгони таму и онда човек све види шта ради. Христос је наша светлост, браћо и сестре. Који год зло чини зло, себи чини зло јер њиме одрђује своју промисао. Чини сам себи ту вечну осуду на своју вечну муку јер не може човек да зло учини другоме, а да прво није повредио себе. Чим си помислио да учиниш зло другоме ти си већ учинио зло себи. Ако имамо жељу да се спасемо и трудимо се за своје спасење Бог ће нас спасити али ако имам жељу да чиним зло онда ме неће спасити. Чим човек чини грех он сам себи чини зло. Само грех је зло само по себи.

Ми да се, браћо и сестре, молимо Богу да нам помогне да не чинимо зло. Видите у каквом се стању цело човечанство налази. У злу. У мраку. Да нам Бог помогне да чинимо добро и да послушамо савет поменутог Апостола Павла који каже: Добро чините да вам се не досади. Добра никада многао, а зла једна кап је много. Да би чинили добро треба да верујемо у добро. Да верујемо у оног доброг, а ко је једино добар? Бог. И људи су добри али нико тако није добар као Бог зато што је сам себе дао за нас и пострадао за наше грехе. Приковао на крст наше грехе да би нас ослободио од греха и ми смо ослобођени греха самим распећем Христовим и васкрсењем. Е сад што после тога грешимо то мора опет да се кајемо, а Бог је милостив јер је Он љубав. Треба да тражимо милост Божију јер се њоме спасавамо. Зато ћете чути на свим богослужењима: Помилуј, спаси, заштити нас милошћу и благодаћу својом. А шта је благодат? Па Христос је благодат. Зато нека нам Господ помогне да стално имамо на уму да је Бог из љубави према роду људском послао свог Сина да страда за нас да се спасемо, а нема веће љубави да ко и живот свој положи за другога. Христос је положио свој живот за тебе и мене брате и сестре. Имајмо то стално на уму па ће у нама завладати и смирење и љубав и нада и вера.

Бог вас благословио”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић