Митрополит Јован је свима честитао славу и својом беседом заблагодарио Господу на свему што нам је подарио, а преевасходно на дар који смо добили, Пресвету Богоридицу, која нам је несебично подарила Господа Исуса Христа.

“Часно свештенство, преподобно монаштво, браћо и сестре, Христос Васкрсе!

Ево нас данас у граду Аранђеловцу, у овом прелепом храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу. Данас смо се сабрали овде да нашу епархијску славу Источни Петак или како то наш народ каже Светли Петак.

Овај празник браћо и сестре потиче још од петога века када је византијски цар Лав пронашао како тамо стоји – агијазму, то јест пронашао је свету воду и у исто време ту на том истом месту пронашао је чудотворну икону на том извору и то се све збило и јесте у предграђу Цариграда. На овом извору и пред овом чудотвордном иконом многа и многа су се чудеса догађала. Слепи су прогледали, болесни су оздравили, хроми су ходали или боље речено проходали и управо на том месту се открила, јавила та икона чудотворна Мајке Божије звана Живоносни Источни - она која носи живот у себи. А ко је та која носи живот у себи? То је Пресвета Богородица браћо и сестре. Она је у себи носила Христа. Како Свети Оци кажу да је она носила Христа у својој пречистој утроби, али је и Христос носио њу. Дакле браћо и сестре да се појавила ова чудесна икона Пресвета Богородица је открила овом византијском цару Лаву да на том месту сагради храм, да сагради цркву и црква је врло брзо постала место ходочашћа за цело православље. Долазили су на то место и цареви и краљеви, долазио је и народ Божији, молили су се Богу и исцељивали су се на том месту. Касније је установљен овај управо празник - Живоносни Источни и то је заиста био диван повод јер се народ уверио у чудотворно место. Диван је то повод био да се установи овај празник који има једну дубљу симболику рекао бих. И у нашој помесној цркви, а и у другима људи иду на изворе на изворе који су увек поред цркава, поред манастира. Иду на изворе браћо и сестре и тамо узимају ту воду, пију, умивају се, тако је то било од онда, тако је то и до сада и верујем да ће тако бити и до свршетка света јер народ народ Божији осећа благодат Божију, народ Божији осећа заступништво, молитвено заступништво Пресвете Богородице и зато таква места су увек од верног народа похађана и они су као што рекох тамо налазили утеху. Ишли су, понављам, да се умију, да се напију те свете воде и молили се и многи су исцељења добили као што рекох од разних болести. Тамо где је Бог тамо јесу чуда. Тамо где је Бог, тамо где је Богородица, Она је та која се непрестано моли за нас и то осећа благоверни народ наш. Осећа онај народ који има вере у Бога, онај народ који има смирења у себи, онај народ осећа коме је треба потребна помоћ Божија а коме од нас није потребна помоћ Божија и коме од нас браћо и сестре није потребна помоћ Пресвете Богородице? Дакле браћо и сестре, Бог је дао благодат да управо та вода буде исцељујућа и да се њоме људи помазују као што и данас чине и ту налазе утеху, не само телесног здравља, него ту налазе утеху духовну, осећају присуство силе Божије, осећају благодат Духа Светога и тако се испуњавају Духом Светим и живе Духом Светим. Дакле браћо и сестре, пошто се та светиња зове храм, тако се зове храм манастира Живоносног Источника. Отуда је у скраћеном виду народ и рекао то је - Источни Петак, то јест петак када прослављамо Пресвету Богородицу као Живоносни Источни и као што рекох - извор живота. Пресвета Богородица је тај источник, извор који нас приводи своме Сину, који нас укрепљује, који нас напаја рекама благодати Божије, који нас, браћо и сестре, заиста сабира на света места као што је и храм свето место у коме се ми сабирамо да се Богу молимо, да се молимо Мајци Божијој, да у храму, у цркви вршимо, служимо Свету Литургију, да кроз њу задобијамо благодат Божију, да уствари на Литургији, Кроз Литургију задобијамо самога Христа у себи кроз Свето Причешће, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, Пресвета Мајка Божија нам је потребна. Она која осећа наше и телесно и духовно стање као што мајка осећа да дете болује иако не каже мајци, не открива шта га боли али мајка, мајка - пуна уста мајке - она осећа да ли је њено дете здраво или је њено дете болесно. И зато браћо и сестре да бисмо ми увидели ту неопходност потребе, заштитничке потребе, молитвене потребе Мајке Божије, потребне су нам и око и ум знатно чистији и светлији него што је наш. Зашто чистији и светлији? А зато што је Пресвета Богородица светла, светлија и чистија и од Херувима и од Серафима и узвишенија од Серафима и од Херувима. Црква наша, како бих рекао, нежна мајка, духовно чиста и духовно светла сагледава у свој јасноћи колико је неопходно њено заступништво, њено заступништво за све нас пред Богом и зато сваки пут чим почне са нама браћо и сестре да се моли она Богу, она неизоставно призива Сина свога, Њеног и нашег Господа да услиши нашу молитву, да чује нашу молитву. Она Га умољава. Како? Па онако како само зна мајка да моли Бога за свој пород и за своју децу. Дакле сваки пут браћо и сестре ћим почнемо да се молимо, она је ту са нама. Она је ту са нама браћо и сестре да се она моли Богу неизоставно и зато да ми скоро немамо ниједне молитве, скоро ниједне молитве у којој се не обраћамо Мајци Божијој, у којој не призивамо Мајку Божију – Њу, коју је Бог изабрао да буде престо Божији, Њу - коју је Бог изабрао, њену најчистију и најсветију и најузвишенију утробу, најчистију браћо и сестре од свих небеских и земаљских бића, Она то јесте ми преко њеног заступништва браћо и сестре молимо се да нам дарује – шта? Оно што је добро. Да нам дарује оно што је корисно. А шта је то добро? Да нам дарује Бога. И Она нам је дарова Бога. Да нам дарује браћо и сестре спасење, јер преко Ње је дошло спасење. Преко Ње је дошло спасење. Да нам дарује браћу и сестре моћ и силу духовну да се избавимо од свих невоља, од свих недаћа које нас у животу сналазе и заиста браћо и сестре понављам, заиста је тешко наћи неку молитву без имена Пречисте Мајке Божије. И право је да је то тако. Као Мајка Божија, као мајка Бога она разумљиво и стоји ближи од свих престолу Божијем, она природно много може да утиче, да тако кажем, на благост и милост нашега Господа, нашега Спаситеља, на благост и милост владике нашега, Господа. Ми смо браћо и сестре грешни људи. Често пута смо и нечисти. Није нам често чист ум. Није нам често чисто срце. Није нам често чист језик. Нису нам често чиста уста а кад су нечиста уста, кад је нечист језик, онда човек само себе хвали, само о себи мисли високо, само себе назива да је скоро најчистији, да је најбољи, да је најисправнији, малтене безгрешан. А рекох нема човека без греха па зато и наш ум често није чист, нису нам чисте ни речи, зато реч је браћо и сестре светиња. Само је питање колико полажемо на ту реч или речи изговарамо, највише изговарамо, најчешће и најбрже кад треба другога да осудимо, да другога прекоримо, да другоме кажемо да је он гори од мене. А човек је господар својих речи све док их не изговори. Кад их изговори он више није господар. Његову реч узима свак на свој начин и тумачи на свој начин. Онај који има чист ум и чисто срце протумачиће како треба, а онај који нема неће протумачити браћо и сестре. Дакле браћо и сестре Она стоји, кажем, пред Владиком и Она моли управо за нас и грешне и нечисте и духовно прљаве. Она се моли да Господ наш убели наше грехе као што каже цар Давид - као снег Господ може да убели наше грехе али само ако се кајемо и ако имамо смирења браћо и сестре. Дакле браћо и сестре, Она се моли, а и како не би је чуо Господ Њен, како да Он не чује своју мајку, како да не буде помилован онај који се обраћа мајци Божијој и за кога се Мајка Божија моли. Ми смо, браћо и сестре, усуђујем се данас рећи, ми смо горди у својој нечистоти. А Она је најчистија, Она је скрушена, смирена у својим врлинама и смирена у својој величини. Она нам Бог родила. У величини својој Она је смирена. А да ли се ми у потпуности угледамо на Њу или ту своју не-величину хоћемо баш да покажемо, да је наметнемо као величину? Како да не будемо помиловани по Њеним молитвама ми горди и сурови ако се скрушимо, смиримо пред Богом и пред Пресветом Богородицом. Она је смирење зато је и рекла анђелу. Није се погордила кад јој анђео дошао и јавио вест да ће родити Бога, да ће родити Спаситеља. Није се погордила него је казала: “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој” Гаврилу Архангелу је рекла. Да ли бисмо се ми у таквом једном духовном стању могли да се смиримо или бисмо казали “ех мени је допало да будем то и то”, па Боже опрости – просто, што каже наш народ, изашли бисмо из себе од своје гордости. А Она не! Она све то прима кроз смирење јер зна да се Господ гордима противи, а смиренима даје благодат. Богомајка је доиста за људе као неразрушива стена како се и назива у акатисту Пресвете Богородице. Она је неразрушива стена и само иза такве стене ми можемо бити сигурни. Чиста срца треба увек да прибегавамо под Њен моћни покривач браћо и сестре, у свим нашим потешкоћама, свим нашим невољама, у болестима, да се поуздамо у Њену несумњиву заштиту и зато данас на овај дан који је посвећен Мајци Божијој да се молимо. Нека нас она покрије својим покривачем, нека нас она избави од свакога зла и нека се моли за нас. Нама су потребне, понављам већ неколико пута, њено заступништво, њене молитве. Налазимо се браћо и сестре у великим невољама. Само човек који је слеп не може да види у каквим смо невољама. Али ако будемо са Богом, ако будемо са Мајком Божијом победићемо невоље. Ако се будемо молили, ако будемо чинили добро, ако будемо праштали, ако будемо волели Бога и ближњега, спасиће нас Господ. Али ако будемо себични, ако будемо саможиви па мислимо “е тај треба само да припада мени више никоме”. Не, ми треба да припадамо свима да бисмо кроз то осетили свакога у себи. Па онда нећемо једне да волимо а друге да мрзимо. Онда нећемо о једнима говорити добро, а о другима да говоримо зло, него ћемо све осећати као себе. Онако како и каже Господ, “Друг друга у невољама носите и тако испуните закон Христов”. Ако будем испуњавали закон Божији, ако будемо испуњавали Јеванђеље, ако будемо испуњавали оно што нас црква учи и ако будемо слушали Бога, Мајку Божију и цркву и ако будемо слушали једни друге - не бојмо се! Онда је Бог са нама. Али у супротно,, ако стално о себи, ако ме та моја гордост у мени толико гони показујем себе, да доказујем себе - а човек доказује себе баш онда и тамо где нема њега, где је уствари празан. И зато да нека нам Господ помогне да се испунимо Богом, да се испунимо Мајком Божијом, да се испунимо браћо и сестре хришћанским животом и хришћанским врлинама, да се испунимо Светим Тајнама и да се молимо Мајци Божијој да она сачува своју децу а њена су деца цела васељена.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

По заамвоној молитви, благословом Митрополита уприличена је Свечана Литија око храма Светих апостола Петра и Павла, која је била окићена благодарном децом Божијом која су на овај дан дошла у храм да заједно прославимо Господа Бога. Испред храма Митрополит је пререзао славски колач и освештао славско жито, након чега је данашњи домаћин Архијерејски намесник орашачки и старешина овога храма, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић предао део славског колача новом домаћину славе Архијерејском намеснику опленачком, протојереју Миладину Михаиловићу.

По узнетим молитвама, у порти храма, уприличен је пригодан културно-уметнички програм од стране КУД “Електропорцелан” из Крагујевца, а потом је уприличена закуска за све окупљене. Прослава Епархијске славе је настављена у просторијама Хотела “Извор” у Аранђеловцу.

протонаменсик Немања Искић