Дана 19. априла 2025. године, на Велику суботу која је посвећена успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову. Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић архијерејски намесник крагујевачки, протојереј ставрофор Синиша Марковић старешина храма, протојереј Сретко Петковић, протојереј Горан Ђерковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Недељко Дикић.

За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док су чтецирали г. Урош Петковић, г. Симеон Петковић, г. Василије Арсенијевић и вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељске перикопе верном народу Божјем се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре данас је Велика субота, на овај дан празнујемо Боготелесно погребење Исуса Христа и Његов силазак у Ад, којим је људски род избављен од погибељи и прешао у вечни живот.

Ову седмицу страдалну још називамо и Великом, јер у овој недељи су се десила велика чуда и дела Господа Исуса Христа. Ове недеље нам се све казало шта је Господ, зашто је дошао у овај свет, зашто је страдао, зашто је васкрсао, све ради нас и нашег спасења. Он је дакле суботњи дан поштовао није хтео да наруши суботу. На Велику суботу ми смо браћо и сестре духовни очевици, ми смо учесници завршетка драме, највеће драме у историји рода људскога, када је човек осудио Бога на смрт, веће драме о тога нема нити ће икада бити. Љубав је та која је свела Бога на земљу. Знао је Господ Исус Христос шта ће га чекати и пре него што је сишао на земљу. Све је то Господ претрпео како би нам даравао живот вечан. Јуче је био Велики петак, и ми смо потврдили и показали да без Бога не можемо ништа ваљано и добро учинити, род људски је показао на Велики петак да не можемо пронаћи садржај свога живота. Показали смо се да нам је то све сувишно, јер смо смо истину, правду, лепоту, јер смо Сина Божјег осудили на смрт. Човек када му се ум помрачи не разликује шта је добро а шта је лоше. Зато браћо и сестре ми смо распињући Њега, распели пре свега нас саме. То је оно што у нама треба да изазове страдална недеља то јест покајничко расположење. Зато је важно да признамо да смо грешни, али ако признамо и покајемо се и завапимо Господу и кажемо не знамо шта радимо. На том распећу, Христовом распећу стоји Црква, зато Цркву не може нико да победи. Црква данас браћо и сестре, управо слави силазак Христов у ад у пакао, Црква је тај догађај назвала “првим Васкрсењем”. Јер тамо где је он тамо нема смрти, и ако је пакао смрт, тамо више нема смрти јер је Христос ушао у ад, тамо где је Христос тамо је живот, тамо где нема Христа нема живота. Заиста браћо и сестре Христос сишао је у Ад да разбије окове ада, наговестио је потпуну слободу човекову. Када се год покајемо ми васкрсавамо, покајање је васкрсење. Ми верујемо у Исуса Христа који је васкрсао из мртвих, јер не зато што само верујемо већ и чезнемо, и као боголика бића имамо потребу управо за тим вечним животом. Ако би се све завршавало гробом, онда би се према човеку извршила највећа неправда. Бог је човека створио за живот вечни. Дакле, све то ми верујемо и чезнемо и имамо потребу да увек будемо једни са другима, да будемо са свима онима који су отишли пре нас. Жеља је Божја да се сви људи спасу. Нека нам Господ помогне да размишљамо смирено, и да спознамо шта је живот вечни, шта је Васкрсење Христово”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у огромном броју у пантелејмонском храму да се причести Телом и Крвљу Господа и Спаса Исуса Христа.

Вероучитељ Марко Гаљак