“Мотивски гледано Библија говори прво о човеку. Огледало за човеков живот. Просто, не постоји ни једна врлина и мана која је дубоко затрпана у човека и његово биће а која се не види у Библији, која није описана у Библији. У Библији ћете наићи на убиство, на мржњу, на милосрђе и љубав са друге стране, наићи ћете на блуд и страст, али ћете видети и шта значи целомудреност и морална чистота. Не постоји апсолутно ни једна дилема у човековом животу, ни једна раскрсница, на коју Библија није дала одговор и путоказ. Библија пружа праву слику онога како човек треба да изгледа и шта треба да постане. Не говори само о човеку као појединцу, већ и о човечанству. У Библији ћемо видети постанак првих људи, затим историју Јеврејског народа, приче о грађењу Вавилонске куле, причу о потопу, приче које подразумевају проблеме човечанства.

Најлепше речи о љубави забележене су у Библији и то у Песми над песмама у Старом Завету и у Химни љубави Светог апостола Павла. Тако да тема Библије у самој суштини је љубав. На крају долазимо до саме круне, централно место у Библији заузима Бог. Од човека до Бога постоје у Библији неке фазе, дакле човек преко човечанства и љубави се повезује са Богом. Постоји тај постепени раст човека у Библији који треба да дође до самога Бога. У свакоме од нас постоје 3 човека, то су: пагански човек, старозаветни човек и новозаветни човек. Шта заправо то значи, паганизам је била стара религија људи који су веровали у више богова и они су заправо имали један морални кодекс који је нама можда данас стран а то значи уколико ми неко удари шамар ја ћу га убити, вратићу му много јачом мером. Афричко племе – шта је туга а шта срећа. Старозаветни човек подразумева да ако ми неко удари шамар ја ћу му вратити шамар, а новозаветни човек подразумева да ако ми неко удари шамар ја ћу окренути други образ.” На крају је отац Бранислав истакао литургијски аспект Светога Писма и његове богослужбене употребе: “Литургија је та која нам говори о значају Светога Писма. На централном месту, у олтару, на жртвенику, положено је управо Свето Писмо. Први део литургије који се назива литургијом речи је посвећен светописамском читању и црква пред вернике износи читање из Новог Завета, прво апостол, а онда и само јеванђеље одабрано за тај дан који се у цркви прославља. Приликом прве процесије коју имамо на литургији, а то је у току малог входа, јеванђеље се износи и ђакон кади јеванђеље и оно се целива, дакле указује се једна нарочита част која није упућена ни једној другој књизи.”

У наставку је уследио разговор о духовним темама и разним појавама у духовном животу православних верника. Следеће недеље, предавање на тему “Историјски развој Великога Поста” одржаће ђакон Александар Ђорђевић.

ђакон Александар Ђорђевић