У уторак, 21. априла 2026. године, у другој недељи по Васкрсењу, Његово високопреосвештенство митрополит шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у манастиру Ћелије.
Високопреосвећеном су саслуживали: протојереј ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски, протојереј ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колубарско посавски, јеромонах Сионије Зорић игуман манастира Тресије, протојереј ставрофор Мирко Тешић парох шопићки, протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић и ђакон Дејан Јовановић.
Чтецирали су господа вероучитељи: Живојин Јанковић, Марко Лазовић и Драган Кељаћ.
За благољепије су били задужени Србски православни појци који су својим гласовима украсили ово сабрање.
Пре Свете Литургије, митрополит је освештао крст за манастирски звоник који је одмах постављен да сија као манастирски светионик. У току Литургије митрополит је крстио малу Сташу, унуку великог добротвора манастира, господина Ненада Живојиновића из Лазаревца.
У надахнутој беседи митрополит је рекао:
„Христос Васкрсе, браћо и сестре!
Нека је благословено наше данашње сабрање у овом светом манастиру, у коме служимо божанствену Литургију. А Литургија је, браћо и сестре, предукус Царства Небескога; она је Царство Небеско на Земљи. Заиста, онај који живи литургијским животом и који зна шта је Литургија, тај зна и шта је Црква. Ко не зна шта је Црква, не зна ни шта је Литургија. Зато, нека је благословено наше данашње сабрање и благословен улазак у Цркву Христову наше мале Сташе, која је данас кроз Свету тајну крштења постала њен члан. Она је данас постала богата јер је примила прву Свету тајну, а постаће још богатија када се причести Телом и Крвљу Христовом, чиме ће се на најнепосреднији начин сјединити са Богом. Печат Крштења је управо Причешће. Зато је у првим временима хришћанства било незамисливо да се крштење обавља ван Литургије. Ван Литургије не треба ништа да се догађа. У њој се рађамо, крштавамо, венчавамо, па и сахрањујемо. Све оно што не извире из Литургије и не увире у њу — није прави живот. Све ово што говорим потврђује нам љубав Божија која неизмерно воли човека. Данас се тој љубави радује и земаљска и небеска Црква јер је Сташа постала део нас. Љубав Божија треба да нас обједињује, јер како каже данашње Јеванђеље: „Бог је тако заволео свет да је Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни.“
Бог је љубав. Стварање света и човека је чин те љубави. Она је Бога свела на земљу, одвела Га на Голготу, на Крст и у гроб, али Га је и васкрсла како би нам показала да смрт нема последњу реч. Последњу реч има живот. Из Христовог гроба засијала је светлост која нам говори да тама нема крајњу тачку. Онај који је у светлости и љубави Божијој, тај је у васкрсењу и животу. Може ли се живот без љубави уопште назвати животом? Може ли се човек назвати човеком ако не воли сваког човека, а не само онога који му по нечему одговара? Ако волимо само оне који су нам блиски по телу или интересу, то није божанска, већ само телесна, плотска љубав. Таква љубав има крај, а Божија нема. Вера и нада ће престати, а љубав никада. Права љубав подједнако воли свакога. Ако волим једног јер ми одговара, а мрзим другог, то је лажна љубав — она која је данас ту, а сутра се претвара у мржњу. Тамо где има љубави, мржњи нема места. Човек је икона Божија, а Бог је љубав. Господ ће нас препознати управо по љубави. Када тој љубави додамо веру, ми усељавамо Бога у себе, а тада се рађа и нада у све оно што нам је Господ обећао. Не смемо губити ни наду, ни веру, ни љубав. Свети апостол Јован Богослов, апостол љубави, поручује хришћанима свих времена: „Љубљени, љубимо једни друге, јер је љубав од Бога.“
Љубав је морална сила која нас усињује Богу и чини нас браћом и сестрама. Ако нема љубави у породици, друштву или Цркви, све пропада. Она је веза савршенства. Ако желиш бити савршен, воли Бога и ближњега. Немој измишљати разлоге да некога не волиш зато што ти је нешто рекао или ти стао на пут. Таква љубав је кратког века. Свети оци кажу да нас љубав обожује и чини Божијима. Она препорађа човеково биће, његову душу, срце и ум, претварајући га у ново створење. Љубав чини живот лепим. Из ње се рађа све што је честито и поштено. Она подиже децу, ствара искрена пријатељства и преноси живот. Љубав надахњује на жртву, а без жртве и одрицања нема праве љубави. Мајка која бди над дететом не осећа умор јер је љубав греје и подиже. Она је најприсутнија стваралачка сила. Љубав није од овога света у коме све једно друго потискује и отима простор. Она је од Бога који нас је заволео пре него што смо ми заволели Њега. То је промисао Господњи. Он нам даје нову заповест: да љубите један другога. Онај ко је задобио љубав, задобио је Бога.
Често кажемо да смо спремни да живот свој предамо Христу Богу. Јесмо ли заиста спремни да дамо живот за другога? Господ каже да нема веће љубави од те. Ако волимо само једну особу до мере да никог другог не примећујемо, то није љубав, већ болест. Немогуће је волети Бога, а не волити сваког човека као самога себе. Свети оци нас уче да ако осетимо и траг мржње према било коме, постајемо туђи љубави. Љубав спаја и препорађа; она верује да се и највећи грешник може покајати. А покајање је веће од сваког греха. Ако нам Бог опрашта свакога дана, зашто ми не бисмо опростили другима?
Помолимо се Богу, као што су се молили апостоли, да нам дометне вере и љубави. Нека ова божанска љубав данас огрне нашу малу Сташу и њену породицу. Нека јој ова Света тајна буде на спасење. Нека јој Господ помогне да остане у вери православној и да је препозна по мирису Светог мира и печату дара Духа Светога. А ми сви, њени родитељи и сродници, да допринесемо њеном узрастању у здрављу и љубави према Богу и ближњима. Бог ће нас препознати по љубави, а не по мржњи. Чим човек омрзне другога, он мрзи Бога. Не заваравајмо се — Јеванђеље је ту јасно. Мржња изопачује ум до те мере да човек више не зна шта говори ни шта ради, јер види само себе. Ми нисмо само тело ни само душа, већ једно и друго, а све то у нераскидиву заједницу спаја управо љубав Божија.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Евхаристијског сабрања трпеза љубави била је уприличена у манастирском конаку трудом господина Ненада Живојиновића и његове породице.
